• Organska proizvodnja
  • 15.09.2015. 12:10

Najveća organska farma koza i ovaca na Balkanu

Da li znate da se u Srbiji, u Bačkim Vinogradima, nalazi jedna od najvećih farmi koza i ovaca na Balkanu? Sertfikovana je za organsku proizvodnju, a ima potencijal da postane najveća farma te vrste u jugoistočnoj Evropi.

  • 5.665
  • 1.139
  • 0

Da li znate da u Srbiji, u Bačkim Vinogradima, postoji farma koza i ovaca i da je jedna od najvećih na Balkanu? Sertfikovana je za organsku proizvodnju, a ima potencijal da postane najveća farma te vrste i u jugoistočnoj Evropi.

Farma se nalazi u rezervatu prirode Luvačko jezero pa je to samo po sebi Miroslavu Gabriću već bila smernica za organsku proizvodnju. Oko 80 odsto zemljišta nalazi se u zaštićenim zonama i rezervatu.

Investicija u farmu vredna oko 3 miliona evra

Farma koza
Farma koza trenutno broji 800 grla

Gabrić je pre pet godina prvo krenuo sa farmom ovaca. Sada ima 1.500 grla, a njegova namera je da taj broj do 2018. godine poveća na 10.000 ovaca. Farma koza trenutno ima 800 grla. On želi da dostigne broj od 3.000 koza, koje će davati 10.000 litara mleka dnevno. Taj cilj želi da ispuni kako bi izašao na strano tržište. "Farma postoji pet godina, imamo 1.500 ovaca koje su u organskoj proizvodnji, rase Virtemberg, dok farma koza postoji svega godinu dana i ima 900 grla, i to su čiste Alpina rase, uvezene iz Francuske. Prošle su sve potrebne sertifikacije", kaže Gabrić.

Cena ovih grla, pri nabavci, nije bila mala. Koze je, kaže, uvezao iz Francuske za ukupnu sumu od oko 300.000 evra. Kada je reč o engleskim ovcama, samo jedna košta oko 700 evra, dok se cena ovnova kretala od 1.200 do 1.300 evra. Celokupna investicija u ovu farmu iznosila je oko tri miliona evra.

Prvi u Srbiji krenuo da radi sa matičnim grlima

Imanje se rasprostire se na 300 hektara pašnjaka, a zemlja se obrađuje na još 700 hektara. U posao je krenuo 2009. godine, kada se vratio iz inostranstva. Na pitanje u čemu je tajna njegovog uspeha, kaže da se ona možda nalazi u činjenici da je prvi u Srbiji krenuo da radi sa matičnim grlima. "Ako u nešto verujete, volite da radite, nemate rezervu prema tome, postići ćete uspeh. Od prvog momenta sam to postavio na prave staze, jer sam među prvima počeo da radim sa matičnim grlima, a neki to ni dan danas nisu uradili", objasnio je Gabrić.

Farma ovaca
Cilj je doći do broja od 10.000 muznih ovaca

On ima i 50 ovaca rase Il De Frans i 50 mlečnih ovaca iz Britanije. To je najmlečnija rasa u Evropi u ovom momentu. Njen kapacitet je od 350 do 300 litara po jednoj laktaciji od 200 dana. Trenutno ne prodaje ova umatičena grla, ostavlja ih sebi, jer želi da dostigne kapacitet od 10.000 muznih ovaca kako bi radio preradu sira i dostigao količinu potrebnu za izvoz. Sertifikacija, iako je u početku bila zahtevna, sada kada je prošlo četiri godine, više nije problem. Pribavljanje potrebne dokumentacije dosta je koštalo, ali se na kraju kao proizvod isplati, jer je na tržištu tražen i nema konkurencije.

Ovaj poljoprivredni proizvođač sve je postigao sam. Ceo projekat je finansirao iz sopstvenih sredstava. Farmu još uvek nije kompletirao. Konstantno je nadograđuje i planira da je završi do 2018. godine. Ona bi za tri godine trebalo da ima oko 10.000 ovaca, 2.800 koza i oko 5.000 jarića.

Farma zadovoljava sve evropske standarde

Prosek farme je oko tri litre mleka po grlu. Trenutno uspeva da prikupi oko 2.000 litara mleka dnevno. Još uvek nema svoju mlekaru, ali je u planu da je izgradi sledeće godine. Trenutno sarađuje sa jednom mlekarom, a sada počinje proizvodnju sira i surutke.

Ovce na farmi
Počinje se sa proizvodnjom sira i surutke

Na farmi su svi evropski standardi zadovoljeni, kao što je neophodan prostor po jednom grlu. U samoj farmi to je oko 1,5 metara po grlu, a na otvorenom prostoru 2,5 metra, a tu su i svi standardi u pogledu hrane. Ovce i koze se hrane senom lucerke, travom i smesom koncentrata, koga čine kukuruz, ječam, sve sa njegovih polja. Ima i kompletnu mehanizaciju i ljudstvo koje mu pomaže u svemu.

Sa pronalaženjem radnika ima problema jer u okolnim selima su svi otišli u inostranstvo, a oni koji dolaze sa strane nisu kvalifikovani radnici za ovaj posao. To je veliki problem i svake godine je sve veći.

Potrebna sertifikovana organska klanica

Gabrić oko plasmana jagnjećeg, ovčijeg mesa i jaretine nema problem, ali ima teškoća da ga proda kao organsko, pa ga zato prodaje kao konvencionalno meso. Naime, ne postoji registrovana klanica i stoga meso ne može da prodaje kao organsko. Taj problem ne može da se reši jer ima vrlo malo ovakvih proizvoda, te nema interesa za otvaranjem jedne takve klanice.

"Najgore od svega je što država nije stvorila ambijent za posao. Potpuno je nepredvidiva poljoprivredna politika. Ne znam šta da očekujem u narednih pet do deset godina, šta će se subvencionisati i finansirati u poljoprivrednoj proizvodnji. Evo, sada će 2016. godina, a oni još nisu doneli Uredbu o finansiranju organske proizvodnje za 2015. godinu, a mi već sadimo za 2016. godinu. Subvencije nismo dobili ove godine za životinje. Do 15. oktobra je potrebno predati zahtev, pa dok se obradi, pare ćemo dobiti u julu sledeće godine", kaže Miroslav i dodaje: "subvencije se kreću od 7.000 za nekonvencionalnu proizvodnju po grlu, dok je za organsku proizvodnju po grlu subvencija 9.800 dinara, što nije malo", ali sve ovo o čemu je pričao otvara problem povraćaja novca koji je uložen jer sve te isplate poprilično kasne.


Tagovi

Bački Vinogradi Farma Koza Ovca Sertfikat Organska proizvodnja Luvačko jezero Rezervat Vitenberg Alpina rasa Cena Engleska ovca Investicija Miroslav Gabrić Laktacija Mlekara Klanica Poljoprivredna politika Nekonvencionalna proizvodnja M


Autorka

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi