Nasledili imanje, pa došli iz grada u selo. Sada Petrovići imaju farmu krava i obrađuju 30 hektara

U mnogim selima Topličkog okruga poslednjih godina zabeležen je sve manji broj stanovnika. Mladi odlaze u veće gradove, dok uglavnom samo stariji ostaju na svojim ognjištima. Međutim, jedan mladi bračni par uliva nadu da će se život ipak vratiti u okolna sela.

Jovana i Stefan Petrović pre deset godina odlučili su da svoj zajednički život započnu u Zdravinju, gde su se preselili iz Prokuplja. Zahvaljujući njima, posle mnogo godina konačno se čuje i dečija graja u ovom selu.

Nasledivši ujakovo imanje, Jovana sa suprugom odlazi na selo ne znajući ništa o poljoprivredi. Osim zemlje i kuće, nasledila je i malu farmu krava o kojima nije znala kako da brine. Ljubav prema selu, prirodi i životinjama pomogla je ovom paru da uplove u nepoznate vode, obnove imanje i uz veliki trud i rad prošire proizvodnju.

"Kada smo došli ovde zatekli smo pet muznih krava, staru mehanizaciju kao i pomoćne objekte koje smo kasnije adekvatno adaptirali", priča nam Jovana na početku razgovora.

Slušali savete stručnjaka i učili

U početku je bilo jako teško prilagoditi se i pravilno brinuti o životinjama, ali su im dosta pomogli savetodavci iz PSS Kuršumlija koji su redovno obilazili domaćinstvo, davali savete i sugestije, a zahvaljujući državnim subvencijama vrlo brzo su povećali i broj grla i obnovili mehanizaciju.

"Trenutno imamo 15 grla, od toga devet krava, četiri junice, jednog bika i jedno tele. Kako bismo zadovoljili potrebe grla po pitanju hrane, obrađujemo i 30 hektara zemlje gde dominiraju ratarske kulture poput pšenice, kukuruza, ječma, tritikalea, ovsa i deteline", ističe ova mlada žena.

I njoj, kao i Stefanu nije sve išlo lako na početku, ali su vremenom naučili dosta toga.

"Nisam znao ni traktor da vozim, a ni da orem. Iz ovog ugla gledajući bilo je baš teško, ali se nikada nisam pokajao", ističe njen suprug Stefan, dodajući da svež vazduh, zdravija sredina za decu i mir koji imaju u ovom selu ne bi menjali ni za šta na svetu.

Bave se i tovom bikova

Osim prodaje mleka koga na dnevnom nivou ima oko 100 do 120 litara, bave se i tovom bikova, a zahvaljujući poljoprivrednoj stručnoj službi usavršili su znanje o pripremi najkvalitetnije hrane kako bi podigli i kvalitet mleka na što viši nivo.

"Izbor kulture za setvu, pravilno skladištenje, kao i izbalansirana ishrana su važni segmenti u jednoj stočarskoj proizvodnji. Potrudili smo se da usavršavanjem znanja povećamo prihod na našem gazdinstvu", pojašnjava Petrovićeva, koja je inače po struci učiteljica zaposlena u osnovnoj školi u Žitorađi.

Na imanju je takođe vođena i precizna evidencija o aktivnostima na dnevnom nivou zahvaljujući kojoj je ostvaren tačan i jasan uvid o celokupnoj proizvodnji, kako bi se unapredio rad na farmi. Takođe, ova vredna žena se između ostalog bavi i knjigovodstvom što je neophodno radi sagledavanja bilansa stanja poslovanja gazdinstva. Time se ukazuje i na eventualne greške tokom godine na kojima treba raditi kako bi sve proteklo u najboljem redu.

Priprema hrane za stoku izuzetno važna

Važna stvar u stočarskoj proizvodnji, kaže ona, je priprema hrane za grla. U početku su radili senažu u jamama, ali vođeni iskustvom i učenjem ubrzo su prešli na vakumiranje što se ispostavilo kao kvalitetniji način spremanja hrane. Takođe, osim senaže rade i silažu koja predstavlja još jedan dobar izvor hraniva.

"Kvalitet obroka nam je jako važan, jer ako hrana nije dobra, neće biti dobar ni kvalitet mleka. Obrok treba biti izbalansiran, što znači da treba da sadrži sve bogate i neophodne hranljive materije", navodi i dodaje da se trude da obezbede čak i veću količinu hrane, jer se ne zna kakva će biti godina.

Zbog loših vremenskih uslova i povećane vlažnosti vazduha treba voditi računa i o mikotoksinima, jer buđava hrana može dovesti do povećanja aflatoksina u mleku, što nikako nije poželjno. Zato koriste sredstva koja upijaju štetne mikotoksine.

Kako napraviti kvalitetnu silažu i senažu?

Ipak, zahvaljujući trudu, radu i posvećenosti, ovo dvoje mladih ljudi sada žive život onako kako su zamišljali, a znanje o poljoprivrednoj proizvodnji stiču i dalje.

"I da ne čuvamo stoku, ja bih i u tom slučaju odabrala selo. Deci je takođe ovde lepo i sa zadovoljstvom učestvuju u radovima, onoliko koliko mogu", zaključuje ona.

Naslovna fotografija: AK grafika/Jovana Petrović