Nemačka zabranila ubijanje muških jednodnevnih pilića

Svake godine se samo u Nemačkoj ubije između 40 i 50 miliona muških jednodnevnih pilića i to neposredno nakon izleganja. Međutim, od početka 2022. godine Nemačka je postala prva država u svetu koja zabranjuje ovakvu praksu, navodi tagesschau.

U uzgoju koka nosilja muški pilići su beskorisni jer ne proizvode jaja, stoga oni najčešće bivaju izdvojeni odmah po izlasku iz inkubatora. Pošto se radi o lakim pasminama za proizvodnju jaja, ovi pilići nisu podesni za tov i ne mogu konkurisati tovnim brojlerima. Ubijanje gušenjem uz pomoć ugljen dioksida smatrano je najekonomičnijim rešenjem, a oni su potom korišćeni kao hrana za druge životinje, na primer, u zoološkim vrtovima i slično.

Živinari pod pritiskom?

Krajem leta 2020. godine, tadašnja savezna ministarka poljoprivrede, Julija Klukner, najavila je zakonska rešenja za postepeno ukidanje ubijanja pilića početkom 2022. Zakon o zaštiti životinja ima za cilj prvo zaustavljanje njihovog ubijanja, a potom, od 2024. godine trebalo bi da se zabrani i ubijanje pilećih embriona, nakon šestog dana inkubacije.

Portparol radne grupe za uzgoj i razmnožavanje Centralnog udruženja nemačke živinarske industrije Rudolf Preisinger kritikuje ciljeve zabrane ubijanja pilića kao "preambiciozne i ishitrene". Ovaj genetičar koji radi za jednu od velikih nemačkih živinarskih grupa upozorava na veliki pritisak kome se izlažu živinari, naročito oni koji uzgajaju koke nosilje.

Alternativa je određivanje pola u jajetu?

U proteklih nekoliko godina savremena tehnologija je omogućila određivanje pola budućeg pileta dok se ono još nalazi u jajetu. Metoda se zasniva na mikrolaserskom bušenju ljuske i uzimanju uzorka tečnosti iz alantoisnog mehura, a uzorak se potom analizira PCR tehnologijom. Na ovaj način se za oko sat vremena može utvrditi pol pilića već osam ili devet dana od početka njihove inkubacije. Ideja je bila da se ovako sortiraju jaja pre izleganja, a ona se mogu koristiti za proizvodnju hrane za životinje.

Ali, sve dosadašnje metode i dalje se suočavaju sa jednim problemom: od 2024. godine određivanje pola više neće biti dozvoljeno osmog ili devetog dana, već najkasnije šestog dana inkubacije. Nauka tvrdi da embrion počinje da razvija osećaj za bol između sedmog i četrnaestog dana inkubacije, prema tome čak ni ova metoda utvrđivanja pola nije sasvim prihvatljiva prema pomenutom zakonu.

Razvili tehniku ​​menjaja pola embriona pilića sa muškog na ženski

Pored toga, ne sme se zaboraviti ni cena ovih ispitivanja. Više od 100 miliona jaja moralo bi se pregledati svake godine za nemačko tržište. Postoji i veliki problem sa kapacitetima. Organsko živinarstvo se zbog svega navedenog uglavnom odlučuje protiv određivanja pola pilića i za takozvano "uzgoja brata petla".

Živinari, kako piše faz.net, takođe upozoravaju na slabljenje domaće proizvodnje koka nosilja i povećanje uvoza takvih životinja iz drugih EU-zemalja gde je ubijanje muških pilića i dalje dozvoljeno, a uzgoj time jeftiniji. Sličan scenario desio se i sa sektorom prerađene hrane, gde su jeftinija jaja iz uvoza potisnula skuplja iz nemačke proizvodnje.

Da li je tov petlova bolja opcija?

Predstavnik nemačkih živinara, Preisinger procenjuje da se u najmanje dve trećine slučajeva muški pilići trenutno uzgajaju kao petlovi za proizvodnju mesa. Međutim, njima je do klanja potrebno dva do tri puta duže nego kod posebno selekcionisanih brojlera, a i kvalitet mesa se značajno razlikuje. Takođe, veća je potrošnja hrane, a time i ugljenični otisak.

Finansijski, takav poduhvat je za proizvođače prihvatljiv samo ako se uzgoj petlova sufinansira kroz višu cenu jaja ili koka nosilja. Problem je takođe, i što tržište nije naviklo na takvo meso živine, jer se ono do sada u maloprodaji nudilo vrlo retko. Ako Nemci ne budu konzumirali ovakvu piletinu, ona je osuđena na preradu ili izvoz.

Da li se nazire prilika za povratak kombinovanih rasa?

Nemačka udruženja za dobrobit životinja pozdravljaju činjenicu da je ubijanje pilića sada zabranjeno, ali podsećaju da osnovni problem još nije rešen. Tvrde da se proizvođači moraju vratiti pasminama za kombinovanu proizvodnju jaja i mesa.

Koke nosilje se sada uzgajaju da nose više od 300 jaja godišnje. Međutim, njihova braća rastu mnogo sporije u poređenju sa posebno selekcionisanim brojlerima, gde se oba pola mogu utoviti za vrlo kratko vreme. Uzgoj mužjaka od rasa nosilja smatran je stoga neekonomičnim, zbog čega su i ubijani.