• Ekstremna poljoprivreda
  • 10.04.2017. 10:00

Nojevi i puževi - šansa ili loša investicija?

Gajenje nojeva i puževa, odnosno takozvana ekstremna poljopriveda, u našoj zemlji, uprkos potencijalu nije dovoljno razvijena. Pojedini proizvođači i stručnjaci tvrde da šanse za poslovni uspeh postoje, ali da se zbog mnogih problema poljoprivrednici teško odlučuju za taj oblik proizvodnje.

Foto: Chris Van Dyke / Flickr
  • 2.146
  • 202
  • 0

Mada je gajenje nojeva i puževa na prvi pogled isplativo, odgajivači u Srbiji imaju mnoge probleme koji sprečavaju njihov poslovni uspeh. Međutim, kako tvrdi uzgajivač puževa Bojan Stanisavljević, a prenosi RTS, na francuskim trepezama vrlo cenjen specijalitet su puževi koji dolaze iz Leskovca. On ističe da su Francuzi veoma zadovoljni kvalitetom i ukusom puževa koje se gaje na jugu Srbije.

Za naše puževe uglavnom zainteresovani stranci

Kako kaže Stanisavljević Italijani, Mađari, Grci i Švajcarsci, takođe, vole naše puževe. Na njegovoj farmi se godišnje preradi gotovo 200 tona mesa od puževa i gotovo sve se izveze. On se već 15 godina intenzivno bavi proizvodnjom puževa, koja se odvija tokom cele godine. Stanisavljević napominje da osim u inostranstvo svoje proizvode plasira i po restoranima u Beogradu i Novom Sadu u koje uglavnom dolaze stranci.

Nojeva jaja traženija od mesa i kože

Kada je reč o nojevima stranci koji posećuju sever Srbije mogu da probaju jaja i specijalitete od mesa nojeva. Jedna farma u Subotici odgaja nojeve već 25 godina. Kako tvrde zaposleni na toj farmi danas se u našoj zemlji prodaju jedino nojeva jaja, a naročito su tražena pred Uskrs. Tada ova jaja dostižu cenu i do 2.500 dinara i tražnja je gotovo uvek veća od ponude.

Promenom Zakona počeli problemi

Ipak, '90-ih prošlog veka su se u Srbiji od kože noja pravili novčanici, tašne i obuća. Peter Gulješ, vlasnik farme nojeva, objašnjava da su na njegovoj farmi ranije od mesa nojeva pravili kulene, kobasice, mesne nareske i pršut. On ističe da se posao dobro razvijao, a proizvode su izvozili u Mađarsku i Nemačku. S promenom Zakona, koji je nojeve tretirao kao divljač, posao je počeo da propada jer farmerima nakon klanja nije više bilo dozvoljeno da na farmama prerađuju meso nojeva.

Neregulisano tržište i dobijanje sertifikata glavne prepreke razvoja

S druge strane dobijanje neophodnih sertifikata, način uzgoja i neregulisano tržište dodatne su prepreke za proizvođače u Srbiji. Prema rečima Nenada Budimovića, iz Privredne komore Srbije u našoj zemlji i dalje nije masovno prepoznata proizvodnja ni potrošnja proizvoda od puževa i nojeva. Dodatni problem je taj što nemamo relavantne količine tih proizvoda da bi se o njima moglo govoriti kao o velikom potencijalu Srbije.

Prostran: Nedovoljno iskustvo za "ekstremnu proizvodnju"

To potvrđuje i agroekonomski analitičar Milan Prostran i dodaje da naši poljoprivrednici umesto ovakve ekstremne proizvodnje, za koju nemaju mnogo iskustva, treba pre svega da rade ono što znaju i što je godinama u domaćoj praksi. Prostran smatra da očuvanje, a samim tim i gajenje autohtonih vrsta stoke i biljaka, koje su danas sve traženije i cenjenije u svetu, kao krajnji rezultat našim proizvođačima može da donese značajnu zaradu.

Uspeh moguć uz prave strane partnere

Uprkos tome, pojedini stručnjaci kažu da uz sve potencijalne rizike, uzgajivači nojeva i puževa u Srbiji imaju šanse za uspeh. Važan preduslov je naravno saradnja sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, uložili novac ali bili i dodatna spona kada je reč o izvozu i plasmanu robe na strana tržišta.

Foto: Chris Van Dyke / Flickr


Izvori

RTS


Tagovi

Puževi Nojevi Poljoprivreda Izvoz Investicije Problemi Srbija Leskovac Bojan Stanisavljević Subotica Peter Gulješ Meso Jaja Nenad Budimović Privredna Komora Srbije Milan Prostran


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.