Od studentske klupe do svoje farme: Počeli sa dva jareta, danas imaju i mini siranu

San o farmi i mini sirani, presudio je da Nikolina Vučićević, svetla Beograda, nakon završetka studija veterine, zameni mirisom sena i svežeg sira i to u svom selu, Donjoj Slatini, nadomak Šamca u Republici Srpskoj (BiH). Na ovu odluku nije uticala samo njena ljubav prema struci, već i želja da živi u skladu sa prirodom i vrati se kući.

"Uz sebe imam i saputnika - Lazara, mog partnera u životu, a i u poslu. Zajedno smo odlučili da se posvetimo ovom projektu", počinje priču Nikolina, dodavši kako je zajednički cilj da na svojoj farmi alpskih koza "Capridoro" proizvedu kozje sireve i druge proizvode od kozjeg mleka koji će biti visoko kvalitetni, sa punim ukusom i nutritivnim vrednostima koji dolaze iz prirodnih i održivih izvora.

Zanimljivo je i da njen partner Lazar Raković, koji je rođen i odrastao u Beogradu, nikada nije imao dodira sa poljoprivredom, ali je imao želju da nauči i da zajedno ideju sprovedu u stvarnost.

Od dva jareta do stada alpskih koza

Za nju ovo, kako kaže, nije samo profesionalni izazov, već i prilika da se poveže sa tradicijom, ali i da doprinosi nečemu što ima dugoročnu vrednost, kako za društvo, tako i za okolinu. Sve je počelo pre dve godine sa nabavkom dva jareta.

"Sada imamo farmu alpskih koza koja broji 13 muznih grla, sa ciljem da adekvatnim uzgojem i selekcijom broj povećamo na 30 muznih grla, jer smatram da je to kapacitet u kom imam kontrolu nad svakim segmentom proizvodnje, počevši od ishrane pa sve do finalnog proizvoda", navodi naša sagovornica.

Koze, kaže, nisu preterano zahtevne životinje, ali traže suvu i čistu staju bez promaje, jer vlaga i nečistoća brzo dovode do respiratornih problema i mastitisa. Ishrana mora biti kvalitetna i uravnotežena, posebno tokom laktacije, jer direktno utiče na količinu i sastav mleka. Osnova su dobro seno i ispaša. Iako su zdravstveno otporne, zahtevaju redovnu dehelmintizaciju, vakcinaciju i korekciju papaka.

"Na našoj farmi koze su hranjene isključivo hranom koju sami proizvodimo bez prskanja pesticidima i bez upotrebe koncentrata - kukuruzom, ječmom, ovsom, ispašom i kvalitetnim senom. Na ovaj način dobijamo autentične, zdrave i prirodne proizvode, a istovremeno doprinosimo očuvanju zdravlja životinja i zaštiti životne sredine".

Trenutno u ponudi imaju punomasne meke kozje sireve, surutku, mleko, kao i sireve u ekstra devičanskom maslinovom ulju sa začinskim biljem iz svoje bašte, od kojih su najtraženiji punomasni meki kozji sir i surutka.

Širenje proizvodnje

U narednom periodu u planu imaju proširenje asortimana na zrele kozje sireve, kao i druge proizvode od kozjeg mleka poput jogurta i kefira.

"Za ostvarenje ovog cilja neophodni su brojčano veći kapaciteti farme, što dalje implicira značajnije učešće fizičkog rada i tehničke opremljenosti koja je uslovljena finansijskim sredstvima. Ovakva gazdinstva nisu u mogućnosti u kraćem vremenskom periodu obezbediti sve potrebne resurse i finansijsku stabilnost", navodi Nikolina, svesna da je proces razvoja dug i iziskuje upornost, strpljenje i istrajnost.

Izgradnja mini sirane takođe je bila izazov. Potpuno su adaptirali prostor koji je ranije služio drugim namenama, usklađujući sve površine, instalacije i opremu sa strogim higijenskim i tehnološkim regulativama. Posao je bio i organizacijski i finansijski zahtevan, ali olakšan podrškom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske kroz podsticaj za samozapošljavanje iz Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja novčanih podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela.

"Podsticaji za kozarstvo u Republici Srpskoj su korisni, posebno u delu investicija i premija, ali su nedovoljni za početak i uspostavljanje stabilne i profitabilne proizvodnje. Pomažu pri adaptaciji objekata i nabavci opreme, ali realni troškovi ishrane, zdravstvene zaštite i rada često prevazilaze nivo podrške", precizira Vučićevićeva, istakavši da je za uspeh i dalje presudan kvalitetan menadžment farme.

Uvoz skupih grla sa pedigreom nema punu svrhu

Naglašava da u Bosni i Hercegovini ne postoji funkcionalna matična služba za koze, odnosno ne postoji jedinstveno, priznato telo koje vodi rodovnike i izdaje validne pedigre podatke na nacionalnom nivou.

"Zbog toga uvoz skupih grla sa pedigreom nema punu svrhu, jer se pedigre ne može dalje zvanično priznati ni pratiti u domaćem sistemu", napominje, pojasnivši da u praksi to znači da proizvođač ne može ostvariti prednosti čistokrvne selekcije, niti potvrditi vrednost uzgojnog materijala kroz lokalne evidencije.