Oprez pri ispaši stoke - koje biljke izbegavati

Nisu sve biljke poželjne u ishrani stoke. U slobodnoj ispaši ili ograničenom pregonskom sistemu ispaše stoka često konzumira biljke koje mogu prouzrokovati razne metaboličke probleme. U nizijskim ili planinskim predelima, stoka izlazi na ispašu na pašnjake, koji se ne održavaju redovno, te postoji opasnost od konzumiranja otrovnih biljaka i korova. Stoka, iako izbegava otrovno bilje i korov, vremenom se može privići na bilje koje mogu da prouzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme. Bilo bi poželjno poznavati neke vrste otrovnih i štetnih biljaka, iako nisu sve opasne u određenom stadijumu razvoja ili prisutnosti vlage, ali prvenstveno najbolje rešenje su agromere. Kultivacija, česta kosidba i povremena kalcifikacija livada i pašnjaka koji se koriste za ispašu je mnogo lakše i efikasnije rešenje.

Opasnost od cijanovodonične kiseline

Cijanovodonična kiselina nastaje kao proizvod sinteze biljnih proteina u želucu i izaziva jako ozbiljne zdravstvene probleme kod stoke. Konzumiranjem mladih biljka stvaraju se veće šanse za pojavu cijanovodonične kiseline u želucu, naročito sa livada i pašnjaka gde su zemljišta bogata azotom. Posebno su osetljivi konji i životinje u početnim fazama razvoja. Dobri preduslovi  za stvaranje ove nepoželjne kiseline u želucu su i spoljni uslovi koji utiču na biljke, naročito na ispaši pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha i temperaturama preko 30°C.

Takođe, jedan od najčešćih zdravstvenih problema, naročito goveda i konja, je dijareja i iritacija creva. Potrebna je brza intervencija i reagovanje stočara ukoliko dođe do trovanja prilikom ispaše stoke. Najčešći simptomi koji se mogu uočiti je da životinje postaju nemirne, razdražljive i najbitnije za uočiti je nepravilan hod, koji se javlja zbog pojave grčeva kod životinje. Istog momenta je preporučljivo prekinuti ispašu i odvesti stoku sa pašnjaka. Ukoliko se zakasni sa brzom intervencijom, životinje često prvo padaju u komu, a zatim mogu i da uginu.

Uzročnici trovanja

Životinje ne poznaju koja biljka je otrovna, koja nije. Koristeći se čulom mirisa i ukusa konzumiraju i bilje koje je otrovno,  koje nema neugodan miris i ukus. Uveliko stepen otrovnosti zavisi i od konzumirane količine, konstitucije i uhranjenosti životinje. Na zapuštenim pašnjacima i livadama, gde se nisu vršile agromeliorativne mere, posebnu pažnju stočar mora da obrati na biljni sastav. Mnogo lakše je pri pregonskoj ispaši u ograđenom prostoru i prethodno urađenim kultivacijskim fazama, ali pri slobodnoj ispaši pojedino bilje bi trebalo obavezno izbegavati. Najčešće otrovno i nepoželjno bilje, karakteristično za ovo podneblje:

• Milica ili prolevak (Gratiola officinalis L.)
• Obična mlečika (Euphorbia cyparissias)
• Mak turčinak (Papaver rhoeas L.)
• Različak modri (Centaurea cyanus)
• Kiselica (Rumex acetosa)
• Žabnjak (Ranunculus repens)
• Zvonac ili šuškavac (Rinathus minor)
• Poljska preslica (Equisetum arvense)

Kako izgleda pojedina biljka, proverite u galeriji fotografija ispod članka.