Oprezno nakon košenja: Stoka neće jesti "upaljeno" seno

Saveti struke u vezi s košenjem trave u obzir obično uzimaju idealne uslove. Ali, šta raditi u vanrednim okolnostima, kao što je ovo proleće. Kiše je u protekla dva meseca, mnogi će reći, palo i više nego što treba. Trave ima, pa će poljoprivrednici s poslom krenuti "punom parom" čim se vreme stabilizuje, jer su mnoge obaveze bili prinuđeni prolongirati.

Kad je reč o košenju, prvi korak i osnovni korak je da biljku kosimo u fazi kada ona ima optimalan sadržaj vlakana i najveći sadržaj energije u kilogramu suve tvari, kaže za Agroklub stručni savetnik za govedarstvo Dubravko Pocrnja.

"Naravno, nakon što smo prethodno odabrali biljke koje imaju viši sadržaj šećera na primer italijanski ljulj, a niži puferski kapacitet, trave u odnosu na leguminoze", dodaje.

Što je više suvo, kraće seckati

Visina košenja je takođe važna, oko sedam centimetra zbog optimalnog novog rasta biljke, jer pretpostavka je, kako navodi, da ćemo imati nekoliko otkosa kroz celu godinu kao i smanjenog unosa pepela/zemlje u masu.

"Trave se kose u fazi vlatanja, u prvom otkosu pre izbijanja klasa, kad je biljka visine 25-40 cm. E sad, kad se pokosi, dobro bi bilo da se i osuši, odnosno da adekvatno provene, što je osnovni preduslov za siliranje, cilj nam je imati suvu materiju između 30-40 odsto", precizira ovaj stručnjak, pojasnivši da brzina provenjavanja zavisi o vremenskih uslova.

Prenoseći nam vlastito iskustvo, kaže kako je jedne godine pri ovakvom vremenu pokosio detelinsko-travne smese (DTS), ali vremenske prilike nisu dopuštale da se adekvatno i osuši, silom prilika balirao je takvu krmu, koja se na kraju upalila i propala.

"Kad je biljka dovoljno provenula u što kraćem vremenu silirati u trenčevima uz adekvatnu obradu, usitnjavanje, i kvalitetno gaženje u silosu. Zavisno od suhe materije i zrelosti biljke preporučane dužina sečke 2,5 do četiri centimetra. Pravilo je - što je više suvo, kraće seckati", kaže Pocrnja.

Oprezno, mikotoksini smetaju kravama

Kod siliranja u silosu preporučuje da slojevi materijala pre gaženja ne budu deblji od 30 centimetara, kako bi se moglo kvalitetno nagaziti, odnosno sabiti biljnu masu i istisnuti zrak. Takozvano "upaljeno seno" stoka neće ni jesti, a najveći problem koji možete imati kod loše spremljene krme su mikotoksini (gr. mykes - gljiva, toxicon - otrov).

Oni su sekundarni produkti metabolizma koje plesni sintetizuju tokom rasta na supstratima biljnog i životinjskog porekla.

"Kao česti zagađivači hrane, uz brojne značajne štete u poljoprivredi, uzročnici su i različitih bolesti, najčešće putem hrane, ređe respiratornim”, navodi naš sagovornik dodavši da uzrokuju bolesti mikotoksikoze.

Predstavljaju veliki problem za ljude i životinje u brojnim zemljama sveta. Prema proceni FAO-a, 25 odsto hrane koja se proizvodi u svetu kontaminirano je mikotoksinima. Njihova pojava zavisi od vrste plesni, od klimatskih i geografskih uslova te fizikalno-hemijskim faktorima (temperaturi: -5 do 60 oC, sadržaju vode u namirnici: 13% i više, koncentraciji gasova u atmosferi te sastavu namirnice i dr.).

Mikotoksine je nemoguće izbeći, ali je moguće smanjiti njihov uticaj

"Plesni mogu rasti i proizvoditi mikotoksine na raznim žitaricama: u polju, pre žetve, nakon žetve, tokom procesiranja, transporta i uskladištenja. Neke životinje ih odlično detektiraju, recimo koze, koje nerado i uzimaju fermentisanu hranu dok kod krava mogu izazvati pravu katastrofu", upozorava Pocrnja.