Otvorena nova farma svinja sa najsavremenijom tehnologijom u Zasavici

U svojoj "Životinjskoj farmi", Džordž Orvel je rekao da su svi jednaki, ali su neki jednakiji, pa se u jednom momentu nije znalo "ko je svinja, a ko čovek". U realnom životu, na farmi "Braće Parlagić" kod Sremske Mitrovice, može se reći da su njegove svinje jednakije, jer su im obezbeđeni svi uslovi, po najboljim standardima i po najnovijoj tehnologiji koju je osmislila kompanija Sano.

Stručnjak iz kompanije Sano, Davor Vasiljević, kaže da je za ovu modernu farmu planiran tronedeljni ritam. Na velikim proizvodnim jedinicama postoji nedeljni ritam i ukupno 21 grupa krmača, dok se u tronedeljnom ritmu broj grupa deli sa tri i dobija se sedam posebnih grupa. Za ovu farmu to znači da jedna grupa ima od 55 do 60 rasplodnih krmača. Karakteristika tronedeljnog ritma je da se svakih 21 dan odvija proces prašenja, odbića prasadi i proces osemenjivanja krmača.

Farma se sastoji od ukupno šest odvojenih soba čekališta koje su ujedno i bukarišta u kojima se nalazi 62 boksa. Dve odvojene sobe glavnog prasilišta imaju kapacitet od 48 boksova i dva pomoćna prasilišta sa šest boksova za prašenje, u slučaju da neka krmača ispadne iz grupe kao i za uvod nazimica u formirane grupe.

"Nakon 28 dana sisanja u telesnoj masi između sedam i osam kilograma, prasad se prebacuje u odgajalište. Na farmi se nalaze dva posebno odvojena odgajališta gde borave do 25 kg telesne mase nakon čega se prebacuju u tovilište koje nije u sklopu farme već se nalazi na drugoj lokaciji", kaže Vasiljević. Takođe to je jako dobro zbog održavanja, biosigurnosnih mera i zdravstvenog statusa same farme.

Na farmi postoji i jedna soba za dva nerasta, dva odgoja kapaciteta 800 komada prasadi i dva pomoćna odgoja sa kapacitetom od 250 komada prasadi.

"Koncept je zamišljen da sa jednim ili dva radnika bude sve urađeno kako treba. Očekujemo dobre rezultate, jer je sve pod jednim krovom, i ulazak na farmu će biti moguć samo uz strogo poštovanje biosigurnosih mera pa je i mogućnost izbijanja zaraze svedena na minimum, jer smo uradili sve što možemo da to sprečimo", ističe vlasnik farme Milovan Ivanković.

Očekuju se proizvodni rezultati u nivou sa danskom proizvodnjom

Proizvodnja prasadi je osetljiva stočarska disciplina koja ne podnosi ni jedan promašaj u proizvodnji hrane, samoj ishrani i menadžmentu.

"Stručnjaci iz kompanije Sano će proizvoditi celokupnu smešu za ovu farmu, jer smo godinama poslovni partneri i imam veliko poverenje u njih. Uzeli smo jedan od najkvalitetnijih genotipova životinja koji postoje u Srbiji, 420 nazimica i dva nerasta od jedne domaće firme. Moja strategija je bila da radim sa najvećim i najboljim u Srbiji te smo dobili partnersku podršku", naglašava naš sagovornik i dodaje da je uključena bila i još jedna firma koja je odradila ventilaciju, montažu celog sistema, a takođe i montiranje linije hrane je po njihovim standardima.

"Što se tiče koncepta ishrane, mi potvrđujemo rezultate u tovu koji su u nivou sa Danskom proizvodnjom, a to su prirasti oko 1.200 grama na dan, gubici su oko 0,8 odsto, konverzije su negde 2,55-2,65 za jedan kilogram prirasta uz izuzetnu mesnatost i randman", rekao je specijalista za svinjarstvo firme Sano Petar Marković.

Zašto je odabran tronedeljni ritam?

Marković navodi da se u tom ritmu, svakih 21 dan odvija jedna važna operacija u proizvodnji. Farma je tako i koncipirana, da 25 dana u mesecu sve radove može da obavlja jedan radnik, dok je ostalih pet dana potrebna pomoć još jedne osobe. Ima i sedam proizvodnih grupa, a u prasilištu će uvek biti dve grupe koje imaju prasad.

"U jednoj grupi će prasad biti stara pet dana, dok će u drugoj biti ona od 27 dana. Biće dve grupe u prostoriji za priplod i tri grupe u čekalištu. Takođe, ta osma prostorija će biti prazna i ona služi za rotiranje. U slučaju rotacije, prazna prostorija se čisti, dezinfikuje", objašnjava on i dodaje da može da se napravi i jeftinije rešenje, ali broj rotiranja je učestaliji i kod takvih je potrebno više rada, a Ivanković je odabrao ovo jer želi da njegov radnik bude što manje opterećen.

Kompanija Sano stavlja poseban akcenat na izradu idejnih rešenja za farmu jer uvek razmišlja o tome da je to nečije radno mesto i da neko tu treba da radi dugi niz godina.

"Mislim da smo ovoj farmi dali dušu, u njoj su se poštovali svi zahtevi koji moraju da se plasiraju za dobrobit životinja. U njoj je radniku sve na dohvat ruke, vrlo brzo može doći iz jednog prostora u drugi i u najkraćem mogućem vremenu odraditi sve potrebne radne operacije. U suštini dobijamo najbolje rezultate, srećne životinje i srećne radnike."

Zakoni moraju da se poštuju, a jedan od njih je vezan i uz dobrobit životinja, odnosno da svaka životinja mora da dobije određeni prostor vezan uz kvadraturu podne površine. Recimo životinja u čekalištu mora da ima minimalno 2,6 metara kvadratnih prostora.

"Životinje iz prasilišta dolaze u boksove u bukarište koje je ujedno i čekalište. Negde četvrti-peti dan one će biti osemenjene, što znači da će po zakonu one prvih 35 dana biti zatvorene. To je dobro i za životinje, jer je tih prvih 28-30 dana embrijum jako osetljiv i onda je dobro da one imaju svoj mir", napominje Marković i dodaje da u skladu sa Zakonom, nakon 35 dana vrata boksova moraju da se otvore da bi se one slobodno kretale sve do ponovnog odlaska u prasilište.

Na svaki detalj se mislilo

Sistem kanala i sistem ventilacije je odvojen na farmi kako ne bi dolazilo do mešanja amonijaka.

"Imamo i prečistač za pijaću vodu, faktički smo kupili fabriku vode jer bunarska voda nije dobrog kvaliteta. Gradsku vodu dobijamo, ali nemamo je dovoljno pošto neće da nam izađu u susret i da nam daju veći priključak. Izbušili smo bunar na 60-ak metara, ali voda nije ispravna po pitanju mangana, gvožđa, tvrdoće vode, jer su jedinice 100 puta veće nego što je dozvoljeno", kaže Ivanković.

"Rano je pričati o očekivanjima, ja ću biti zadovoljan sa 10.000 prasadi godišnje, a sve preko toga je bonus", priželjkuje naš sagovornik.