Pitali smo stočare i veterinare: Strahujete li od slinavke i šapa?

Slinavka i šap, jedna od najrazornijih bolesti koje pogađaju domaće (goveda, svinje, ovce, koze i bivole) i divlje papkare, nakon Nemačke i Mađarske, registrovana je i u Slovačkoj gde je prošle nedelje uvedeno i vanredno stanje.

U cilju prevencije, u našoj zemlji je formiran Krizni štab za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti slinavka i šap. Uspostavljena je SOS linija u okviru Uprave za veterinu, a putem broja 011/311-7100 građani mogu da se informišu o ovoj bolesti papkara, merama prevencije i postupanju u slučaju sumnje na zarazu.

U Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj ove bolesti, a poslednji slučaj slinavke i šapa u našoj zemlji registrovan 1996. godine na teritoriji Kosova i Metohije. Ipak, s obzirom na to da se je reč o bolesti koja može i da opustoši stočni fond jedne zemlje, pitali smo stočare i veterinare postoji li bojazan da će stići i kod nas i kako treba postupati.

Važne su preventivne mere

Milan Stanković iz Obrovca ima stado ovaca koje broji više od 200 grla. Redovno prati događanja kad je u pitanju ova bolest i kako kaže, stočarima bi nakon dugog i teškog perioda još samo to falilo.

"U mom objektu redovno primenjujem sve preventivne mere, dezo barijera se podrazumeva, osim mene i supruge koji brinemo o stadu niko ne ulazi u objekat", kaže ovaj stočar.

Slinavka i šap ponovo u Evropi, kako prepoznati ovu zaraznu bolest papkara?

Kako dodaje, trudi se da zadrži maksimalan nivo higijene na farmi.

"Imam video nadzor, tako da svako ko je zainteresovan za kupovinu ovaca ili jagnjadi može tako da ih pogleda."

Napominje da njegovo stado uvek ima dobru i kvalitetnu hranu, higijenske uslove, a stalno su pod nadzorom stručnih lica - veterinara.

Prenosi se vazduhom do 40 km

Slinavka i šap je jedna od najopasnijih zaraznih bolesti papkara. Praksa je pokazala da se brzo širi direktnim kontaktom životinja, ali i putem zaraženih predmeta, hrane, vode i ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranim životinjama.

Uzročnik bolesti je virus koji se javlja u sedam tipova s varijantama, veoma je otporan i u spoljnoj sredini aktivan je duže vreme. Može da se prenosi direktnim kontaktom u objektima, na otkupnom mestu, pašnjaku, kao i na sajmovima stoke.

"Bolest je veoma zarazna i može da se prenosi vazduhom 40 kilometara, a kada su pitanju vodene površine znatno dalje. Prepoznatljivi i odmah uočljivi simptomi su kraste na ustima i rane na papcima", rekao nam je apsolvent veterinarske medicine Siniša Nožica, zaposlen u Veterinarskoj stanici "Vojvođanski vet" u Gajdobri.

Prvi znak bolesti kod goveda je i povišena telesna temperatura, životinje slabo jedu, a usporeno preživaju. Na desnima i jeziku javljaju se mehuri koji nakon nekoliko dana pucaju, a tu ostaju površinske rane. Kada se pojave mehuri životinja počinje jako da slini, a mehuri se pojavljuju i na koži, između papaka.

"Bolest zahteva najstrože mere kontrole koje podrazumevaju bezbedno uklanjanje zaraženih i potencijalno zaraženih životinja, kao i preventivne mere stroge dezinfekcije i kontrole kretanja ljudi i vozila", kaže naš sagovornik, apelujući da stočari uvek treba da budu u kontaktu sa nadležnim službama.

Brzo se širi

Veterinar iz Bačke Palanke Milan Nedeljkov potvrdio nam je da se radi o virusnom oboljenju koje se brzo širi u zapatu.

"Vakcina ne postoji i nema lečenja ni leka, a ključne su mere prevencije. Obavezna je dezinfekcija svih vozila koja ulaze na farmu, radnici pre ulaska moraju proći kroz dezo barijeru, a odeću za rad moraju ostavljati na farmi", rekao je Nedeljkov.

Apel Ministarstva poljoprivrede zbog pojave slinavke i šapa u Mađarskoj

Ističe da su morbiditet i mortalitet visoki, a ukoliko se otkrije, obavlja se blokada područja i ubijanje svih obolelih i sumnjivih životinja.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede je po potvrđivanju prvog slučaja bolesti u Nemačkoj donelo Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap.