Slinavka i šap ponovo u Evropi, kako prepoznati ovu zaraznu bolest papkara?

Iako se mislilo da je iskorenjena u Evropi, slinavka i šap pojavila se pre nekoliko dana u Nemačkoj.

Bolest je registrovana na farmi vodenih bivola u okrugu Merkiš-Oderland u blizini Brandenburga, a pri tome su uginule tri životinje od 14 držanih na otvorenom.

Reč je, ističu stručnjaci, o izuzetno opasnoj zaraznoj bolesti pa se primenjuju rigorozne biosigurnosne mere kontrole i suzbijanje daljeg širenja u skladu s evropskim propisima.

"U svojoj dugogodišnjoj veterinarskoj praksi još se nisam susreo s ovom bolešću i biće zanimljivo videti nakon analize kako se ona pojavila u srcu Evrope", kaže nam dr vet. med. Goran Galić.

Bolest se širi brže od afričke svinjske kuge 

Za razliku od Evrope za koju se mislilo da je sigurna od ove bolesti, slinavka i šap još uvek je prisutna u Turskoj, na Bliskom istoku, Africi, Aziji i Južnoj Americi.

"Poslednji slučaj za koji sam čuo je bio pre 20-ak godina u Velikoj Britaniji. Navodno su virus doneli afrički studenti u prerađenim mesnim proizvodima, kobasicama", priseća se Galić.

Slinavka i šap ponovo u Nemačkoj nakon više od tri decenije

U samoj Nemačkoj su posljdnji slučajevi slinavke i šapa zabeleženi davne 1988. 

Zaražene životinje obavezno se moraju eutanizovati i neškodljivo ukloniti, te uspostaviti zona zaštite i nadziranja.

"Izuzetno je važno preduzimanje mera zabrane prometa životinja jer se tako bolest može proširiti u kilometre udaljena područja", napominje naš sagovornik.

Koliko je opasna ova zarazna bolest govori i podatak da se mnogo brže širi i od afričke svinjske kuge (ASK). Virus je izuzetno otporan i može da preživi u zemlji mesecima, pa i godinama. Zato se zaražene uginule životinje obavezno spaljuju.

Simptomi zaraze

Treba napomenuti da virus nije opasan za ljude, ali je izuzetno zarazan za papkare poput goveda, ovaca, koza i svinja, a slinavku i šap mogu dobiti i divlje životinje.

Osnovne karakteristike ove bolesti su visoka temperatura, pojava mehura po sluznicama usne šupljine, vimenu, vulvi, međupupčanom prostoru, krunskom rubu (iznad papka) i oštećenjima sluznice probavnog trakta.

Zbog pojave mehura po ustima, životinja obilno slini, pa otuda i naziv tog oboljenja. Nakon jednog do tri dana mehuri pucaju i na njihovom mestu ostaju rane koje se lako mogu inficirati.

Štete koje nastaju ogromne su, ne samo zbog uginuća životinja što je učestalije kod mladih životinja, već upravo zbog sekundarnih infekcija koje produže vreme oporavka životinja, smanjenja mlečnosti i upala vimena, pobačaja i sterilnosti.

Holandija i Južna Koreja zaustavile uvoz iz Nemačke

Već prvog dana od objave o zarazi vodenih bivola u Nemačkoj, Holandija je preduzela određene mere pripravnosti.

Uvela je zabranu prevoza teladi u celoj zemlji i zabranu ulaska u farme, ali je i zaustavila uvoz iz Nemačke.

Osim toga, u Holandiji je pod lupom i 3.600 teladi koja su područja Brandenburg uvezeni 1. decebra, a koja se sada nalaze u 125 tovilišta širom zemlje.

Istovremeno, Južna Koreja je zaustavila uvoz svinjetine iz Nemačke, a čeka se i karantinska inspekcija za oko 360 tona nemačke svinjetine koja je do 27. decembra isporučena u Južnu Koreju.

Iako je pojava ove zarazne bolesti daleko od nas, opreza nikad dosta, ali nas naš sagovornik uverava da nam za sada ne preti nikakva opasnost.

"Kao što sam napomenuo, bitno je da u Nemačkoj odrade sve kako treba po pitanju mera kontrole i suzbijanja daljeg širenja bolesti, pa u tom slučaju nema razloga za zabrinutost", zaključio je iskusni veterinar Goran Galić.

Kada je reč o Srbiji, na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede postoji Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti slinavke i šapa.