Posetili smo Snežaninu farmu alpino koza, a ona kaže: "Ako ne voliš to što radiš, piši propalo"

Da se stočarstvo kao važna poljoprivredna grana i dalje održava u srpskim selima dokazuju meštani knjaževačkog sela Vina koji na svojim imanjima ne odustaju od uzgoja različitih vrsta domaćih životinja. Snežana Adamović iz ovog sela jedna je od retkih u kraju koja osim ovaca i krava gaji i alpino koze.

Prve alpino jariće kupila je pre osam godina, a ubrzo potom je konkurisala za subvencije koje je davala opština Knjaževac.

"Nisam se nadala da ću proći na konkursu. Međutim kada su mi javili da sam dobila 10 ženskih i jedno muško jare, bila sam presrećna", počinje svoju priču ova rođena Zaječarka koja je još u ranim dvadesetim grad zamenila selom.

Osim brige o jarićima, njena jedina obaveza bila je da kroz pet godina vrati isto onoliko jarića koliko je dobila na konkursu, što je uradila već druge godine. Trenutno se na imanju nalazi 31 alpino koza koje Snežana neguje i hrani. One joj uzvraćaju tako što daju kvalitetno mleko, a sa njima se, kako kaže, fino i porazgovara.

Iz bolnice izlazila da ih pomuze

Da ljubav prema životinjama nije slučajna pokazalo se nedavno, kada je Snežana zbog zdravstvenih problema završila u bolnici nekoliko dana, a potpunu brigu o njima preuzeo je suprug. Međutim, iako je tu svakoga dana, koze mu nisu dozvolile da ih pomuze, već su uznemireno skakale i bežale. Ne znajući šta da radi pozvao je suprugu koja je na molbu lekara izlazila svakog jutra i večeri da ih muze. Otuda tolika ljubav i privrženost.

"Uopšte nisu zahtevne životinje. Prilikom jedne muže koza daje oko litar mleka od kog pravim i prodajem sir na lokalnoj pijaci. Sir je blag i jako ukusan, a za jedan kilogram potrebno je oko osam litara mleka", ističe Adamovićeva i dodaje da je kozji sir bogat proteinima, ali da ima manji sadržaj masti od kravljeg.

Sir i surutku prodaje na pijaci

Snežanin radni dan počinje pred zoru kada pored ostalih životinja mora da se pobrine i za koze i jariće, a obaveze su još i veće sredom i petkom kada odlazi na lokalnu pijacu gde prodaje kravlji, kozji i ovčji sir. Najtraženiji su, kako kaže, kozji i ovčji zbog svojih specifičnosti, ali ne izostaje ni kozja surutka koju mnogi koriste za snižavanje holesterola i regeneraciju jetre.

Alpina ili domaća bela koza - koje su prednosti i mane uzgoja?

Koze, ali i ostale životinje na imanju, prolećne i letnje mesece provode na livadama i pašnjacima, ali pored toga neophodno je ipak spremiti i dodatnu hranu s obzirom na broj grla.  Adamovići zato obrađuju devet hektara zemljišta na kojima se nalazi lucerka, kukuruz, ječam, ovas i pšenica. Između ostalog, tokom leta moraju da pripreme oko 3.000 bala sena, a kada su krave i koze u laktaciji daju im i koncentrovanu smešu kako bi imale više mleka.

"Obaveze su velike, stoka traži posvećenost i vreme. Zato su tu i sinovi koji pomažu kako bismo zadovoljili potrebe svih životinja i adekvatno se brinuli o njima. Neće ništa da ti se da ako ne radiš iz ljubavi. Čim radiš na olovku i ne voliš to što radiš, piši propalo."

Dobili jagnje na poklon, pa sve krenulo samo od sebe

Prilikom obilaska  životinja na imanju, imali smo priliku da prisustvujemo jagnjenju nakon čega je Snežana pomogla jagnjićima da dođu do majke.

"Evo ti majko tvoja dečica", obraća se ona ovci koja je tog trenutka na svet donela jedno muško i jedno žensko jagnje.

Nestabilne i još uvek mokre ostavljamo ih majci da ih oliže i odlazimo dalje u obilazak. U narednoj, tarabama ograđenoj prostoriji, nalaze se alpino koze, a pored njih je štala sa kravama kao i prostorija sa hranom u kojoj preovladava seno.

Iz razgovora sa Snežanom saznali smo da se u ovom domaćinstvu nije čuvala stoka sve dok suprug i ona na početku zajedničkog života nisu dobili na poklon jedno žensko jagnje.  

"Kasnije smo ih umnožavali, prodavali i tada kupili prvi od tri traktora, koliko ih imamo sada", priseća se ona.

Pored koza, ovaca i krava, na imanju čuvaju i tri svinje isključivo za sopstvene potrebe. Specijalitet kuće koji domaćin priprema je domaća kobasica od svinjskog i kozijeg mesa, a tu je i neizostavna domaća sušenica.

"Za pripremu kobasica koristi se dve trećine svinjskog mesa, a kako ne bi bile previše masne, dodaje se i trećina kozjeg mesa kao i začini na kraju", završava ova vredna žena.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Jovana Cvetković}