Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Kozarstvo
  • 31.03.2022. 16:30

Alpina ili domaća bela koza - koje su prednosti i mane uzgoja?

Najznačajnije karakteristike domaćih rasa koza su skromne proizvodne sposobnosti, dok je alpina poznata po svojoj visokoj mlečnosti.

Foto: Aneta Lilić
  • 280
  • 71
  • 0

Balkanska domaća bela koza do Drugog svetskog rata je bila najzastupljenija rasa u našoj zemlji. Tada je gajena, kako u brdsko planinskim, tako i u ravničarskim područjima, što govori da je reč o rasi koja je prilagođena različitim uslovima gajenja.

Izgled ove rase koza karakteriše se uskim skeletom, istaknutim grebenom i razvijenijim zadnjim delom tela, tankim i čvrstim nogama. Na glavi srednje dužine, nalaze se vrlo pokretljive uši. Ove koze su u najvećem broju rogate, ali to ne mora biti slučaj, naročito u nižim predelima. Vrat je dug i tanak. Grla su jako male telesne mase, koja u nižim područjima iznosi 35 do 40 kg, a u višim 30 do 38 kg.

Pašni uzgoj

Aneta Lilić sa svojom porodicom iz sela Jasenica, iz okolina Negotina već 20 godina se intenzivno bavi uzgojem koza. Od samog početka gaje domaće bele.

"Naše poljoprivredno gazinstvo se nalazi u istočnoj Srbiji u selu Jasenica, zapravo na salašu izvan sela. Kozarstvom se bavimo od 2002. godine. Imamo umatičeno stado srpskih belih autohtonih grla, 48 koza i jednog jarca", kaže Lilićeva.

Aneta Lilić već 20 godina je u kozarstvu

Ova vrsta je davno nastala ukrštanjem balkanske braon dugodlake koze i sanskog jarca radi povećanja mlečnosti. Tako se razvila vrsta koja je niža od sanske koze, viša od balkanske. Uglavnom imaju snežno-belu dugu dlaku, mogu da nemaju ili imaju duge uši, isto važi i za rogove.

Lilićeva ističe da njihovo stado ide na prirodnu pašu, livade i šume. Vrlo su zahvalne što se tiče ishrane - zimi jedu seno, detelinu, kukuruz. Vrlo su adaptirane na naše uslove, klimu pa samim tim im je to velika prednost. Retko obolevaju, a protiv parazita se tretiraju dva puta godišnje. Muzu se muzilicom, a nakon toga i ručno tako da retko imaju upalu vimena. Daju zadovoljavajuću količinu mleka.

Domaće rase koza su zapostavljene

"Na primer, mala Sunčica prvorotka ima 0,5 l mleka po muži, dok Desa stara tri godine ima i po dva litra", navodi naša sagovornica i dodaje da jare najčešće dva mladunčeta, ali nisu retke ni trojke. Jare se same, retko je potrebna pomoć i vrlo su dobre majke.

"Taj njihov socijalni život je posebna priča. Izrazito razvijen osećaj za zajednicu. Imaju izražene karaktere, vrlo su inteligentne i empatične”, kaže Lilić i dodaje da koriste mleko za preradu u sireve i druge mlečne proizvode.

Manje intenzivni miris mleka

Alpska koza potiče iz švajcarsko-francuskih Alpa. Poznata je i pod imenom francuska alpska koza ili kao alpina. Rasa je stvorena selekcijom na visoku proizvodnju mleka. U laktaciji, koja traje tri meseca, daje preko 700 litara mleka. Zahvaljujući selektivnom gajenju zapati mogu da proizvedu 800, pa i preko 900 kg mleka. Dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima kao i sistemima gajenja. Upravo zbog visoke mlečnosti, alpina je bila najbolji izbor i za Emila Kenjereš iz Malih Pijaca nadomak Kanjiže, koji danas ima 110 umatičenih alpskih koza.

"Naše gazdinstvo smo počeli da razvijamo sa dva jareta 2003. godine. Danas posle skoro 20 godina intenzivnog bavljenja kozarstvom možemo se pohvaliti sa 110 grla", kaže Kenjereš.

Alpina se prilagođava različitim klimatskim uslovima (foto: Emil Kenjereš)

Naš sagovornik navodi nekoliko prednosti gajenja ove rase, kao što je manje intenzivni miris mleka i da je može da se ojari za godinu dana, na dan kada se i sama koza rodila.

Zahtevnije za uzgoj

Francuske alpske koze daju đubrivo izrazitog kvaliteta, što je bitno u ratarskoj proizvodnji. U odnosu na svoju telesnu masu daje više mleka i potomstva u odnosu na mlečne krave. Lako se jare, dobre su majke, nije ih potrebno šišati, čiste su, dobro podnose hladnije klime, nisu izbirljive, prosečno jare 1,5. Što se tiče polova, uglavnom je odnos 60:40 u korist mučkih jarića. Daju kvalitetno mleko u većim količinama.

"Što se više očekuje od životinja u proizvodnji, naravno to su i zahtevnije za gajenje", navodi Kenjereš i dodaje da je malo problematično tržište živih grla i mesa. Bavimo se prodajom jarića, ali pre svega proizvodnjom i prodajom različitih kozijih sireva.

Šti se tiče polova prilikom jarenja, odnos je 60:40 u korist muških jarića

Što se ishrane tiče ona je kombinovana.

"Pored ispaše koristimo i dodatnu hranu u obliku kabastih hraniva kao i koncentrata u količini od 600 do 1.000 gr po grlu dnevno u pariodu laktacije."


Povezana stočna vrsta

Kozarstvo

Kozarstvo

Koze pripadaju među najstarije pripitomljene rase životinja koje su od davnina služile čoveku i davale mu visokovredne proizvode poput mesa, mleka, kože, dlake i stajnjaka.... Više [+]

Foto prilog


Tagovi

Domaća bela koza Francuska alpska koza Alpina Aneta Lilić Emil Kenjereš Mleko Sir


Autor

Norbert Odri

Više [+]

Student šeste godine veterinarske medicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i stipendista Agrokluba. Posvećen očuvanju zdravlja i dobrobiti životinja kao i kvalitetu i bezbednosti namirnica animalnog porekla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ambrozija u kukuruzu