Pravi recept za kozji sir obezbedio im sigurno mesto na tržištu

Radomir Ilić iz Loznice 2015. godine kupio je jednu kozu u želji da majci obezbedi zdrave kozje proizvode koji su joj mnogi preporučili, iz zdravstvenih razloga. Danas ima modernu farmu od 120 koza i u okviru nje mini mlekaru.

Kako kaže, želja za unapređenjem ovog posla, javila mu se radeći u inostranstvu gde je uvideo koliko potrošači cene hranu proizvedenu na zdrav organski način i da takvi proizvodi imaju odličnu cenu i svoje kupce. 

Padine planine Gučeva idealne za koze 

"Ovo je jedan porodični posao i zaista smo se pronašli u njemu, zato to opstaje i živi. Kada smo krenuli u proizvodnju nismo znali mnogo o kozama. Najviše je znao otac jer je rodom iz Knina i kao dete je čuvao koze, ali sam se kasnije interesovao, istraživao i tako krenuo u ovu priču. Radeći u Nemačkoj, uvideo sam koliko koziji proizvodi imaju vrednost a kod nas vlada nedostatak na tržištu, totalni deficit i tu smo mi videli našu šansu i iskoristili je", naveo je ovaj uzgajivač.

Odlučio se za rasu koza pod nazivom francuska alpina, crvene boje jer su, prema njegovim rečima, one idealne za gajenje u našim uslovima. Obronci planine Gučevo, tačnije Krajišnici, gde se farma nalazi, omogućavaju mu da svojim kozama obezbedi brst - ispašu, ali Radomir im je obezbedio i odlične štalske uslove.

Kvalitetna hrana za životinje mora biti prioritet

"Objekat je od svega bio najskuplji. Ja sam građevnac po struci i pri pravljenju štale nisam dozvoljavao nikakve propuste. Možda je i predimenzionirana, ima 300 kvadrata i urađena je po francuskom sistemu, onako kako oni drže koze ali životinjama morate da obezbedite adekvatne uslove da bi vam one sve to višestruko vratile. Kozarnik je na dva sprata, obuhvata samu štalu, senjak i mini mlekaru", objašnjava Radomir.

Na početku bavljenja ovom proizvodnjom, u planu je imao da drži samo koze a da hranu kupuje ali se to u praksi nije pokazalo kao dobro rešenje jer se često dešavalo da mu se dopremi buđava, ustajala hrana a to je nedopustivo u poslu sa životinjama gde kvalitetna hrana ima prioritet i to je razlog zašto je sada sprema na svojim njivama. Sa jarićima trenutno na farmi ima 120 koza koje se jare jednom godišnje a dnevno, zavisno od perioda godine, daju oko 100 litara mleka. Trenutno je na muži 60 koza, koje se muzu dva puta dnevno ujutru i uveče.

Jedinstveni na tržištu zbog autentičnog recepta

"Muža je kod nas muški posao. U okviru štale jedan deo smo ogradili i napravili izmuzište, imamo muzilicu koja odjednom muze četiri koze i u proseku dnevno imamo 100 litara, ali bude perioda kada dobijemo i 170 litara. Mleko odmah nakon muže ide u mlekaru i tamo ga prerađujemo. U startu smo krenulu sa preradom jer teško je opstati ako samo predajete mleko, pri tom u Loznici niko ga i ne otkupljuje i mi na tu soluciju nismo ni mogli da idemo, želeli smo da na našoj farmi zaokružimo proces proizvodnje i da odavde izlaze gotovi proizvodi", kaže ovaj proizvođač.

Iz ove mini mlekare izlazi mleko, surutka i tri vrste sira - kriška mladi, stari sir i trapist. Kako kaže, želeli su po nečemu da budu prepoznatljivi i da su dugo tragali za pravim receptom koji bi im omogućio jedinstvenost na tržištu.

"Recept za te suve polu tvrde sireve dobili smo od naše familije iz Knina koji se bave proizvodnjom sira, ali od kravljeg mleka i to je bio prelomni momenat u našem poslu. Ono što je najbitnije je imati kvalitetno mleko jer jedino tako možete napraviti i kvalitetan sir. Pored sirovine, jako je bitna higijena mleka i sudova u kojima to pravite. Procedura za dobijanje odličnog proizvoda je duga. Kriška sir recimo, morao bi da odleži mesec dana u surutci, da prevri i da onda ide na tržište mada ljudi vole i mladi koziji sir", pojašnjava on. 

Kvalitet i zadovoljne mušterije na prvom su mestu 

Kozje mleko daje manji randman sira i za jedan kilogram potrebno je 8 - 10 litara mleka. U kasnu jesen, kako navodi, to može da bude i 6-7 litara dok za polutvrdi sir potrebno je utrošiti do 15 litara mleka.

"Kapacitet smeštajnog objekta nam je od 80 - 100 muznih koza i to je broj preko koga nećemo ići jer želimo da zadržimo kvalitet naših proizvoda koji sada imamo. Da li se može živeti od kozarstva videćemo sledeće godine jer smo još uvek u fazi ulaganja, ali svaki posao je težak međutim supruga i ja ovde pronalazimo zadovoljstvo. Znate li kako čovek svojim bićem teži da se stopi sa prirodom ? Prija kad iza sebe ostavite nešto što ste svojim rukama napravili kao u mom slučaju sir, još kad dobijete i pohvalu od nekog da je to što radite dobro, meni to pričinjava najveće zadovoljstvo", rekao je Radomir.

Entuzijazam i ljubav prema poslu koji obavljaju je prvo što vidite na licima ovih mladih ljudi. Da li su na pravom putu? Pitanje na koje odgovor mogu dati zadovoljne mušterije i činjenica da će se njihovi proizvodi uskoro naći i na policama velikih marketa, a s obzirom da su jedina farma koza u Loznici, uz veliku posvećenost uspeh ne može da izostane.