Preko 200 opisanih zoonoza preti zdravlju životinja, ali i ljudi

Neprekidna veza životinjske i ljudske populacije seže još od prvobitnog lova iz kamenog doba, iskorišćavanja životinja za rad i transport pa sve do današnjih, savremenih uzgojnih centara i modernih farmi. Svi benefiti koje čovek ima uzgojem i držanjem životinja u ekonomskom ili svakom drugom smislu, konstantno su na ivici narušavanja biohigijenskih uslova uzgoja, što za posledicu može da izazove razna oboljenja životinja, ali i ljudi. Bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka i obrnuto, nazivaju se zoonoze.

Uzročnici zoonoza prvenstveno se nalaze među životinjama, tako da najčešći izvori njihovog širenja mogu da budu domaće i divlje životinje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) oko 75% novih bolesti koje su pogodile ljude u poslednjih desetak godina, uzrokovano je patogenim organizmima koji potiču od životinja ili od proizvoda životinjskog porekla.

Profesionalna opasnost

Ujed, ogrebotina, kontakt sa slinom, izmetom i urinom životinja ili konzumacijom mesa, mleka ili jaja, predstavljaju potencijalnu mogućnost zaraze čoveka nekom od zoonoza, ako dođe u kontakt sa zaraženom životinjom. Uzročnici bolesti obično mogu da uđu u čovekov organizam preko kože, probavnog sistema (preko usta) ili preko respiratornog sistema dok je nekim od zoonoza za prenos uzročnika sa životinje na čoveka, potreban posrednik, "nosač" bolesti, kao što su komarci, buve, krpelji, mušice i sl.

Pored uobičajene populacije, veći stepen rizika je kod farmera, radnika u klanicama, veterinarskih tehničara i veterinara. Stoga su 1975. godine Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) klasifikovale zoonoze i ozlede uzrokovane različitim vrstama životinja, kao profesionalnu opasnost.

Najčešći izvor zaraze za gore navedene grupe ljudi su bolesne životinje na farmi, subklinički inficirane životinje, ali i životinje sa patogenom mikroflorm. Izvori zaraze u okolini, tzv. spoljnji uzročnici, najčešće su kontaminirani zidovi, podovi, stolovi za pregled, vage, kavezi, stelja, oprema, hrana za životinje, tlo i voda.

Tipovi zoonoza

Svaka zaraza i pojava bolesti, ima svog uzročnika. Zoonoze mogu da budu infekcije ili infestacije zavisno od toga ko ih uzrokuje: virusi, bakterije, gljivice, protozoe ili paraziti. Prema tome, postoji i učestalija podela na virusne, bakterijske, parazitarne i gljivične zoonoze.

• Bruceloza je jedna od najčeščih bakterijskih zoonoza, a ljudi se zaraze preko zaraženih domaćih životinja (ovce, koze, goveda i svinje). Životinje mogu mesecima pa čak i godinama izlučivati uzročnike putem mleka i drugih sekreta, bez vidljivih znakova bolesti.
• Antraks, poznatija zaraza i kao Crno zapaljenje, izaziva kod životinja iznenadna uginuća, što je svakako simptom koji je dovoljan znak da se potraži hitna intervencija veterinara. Zaraza je vrlo opasna zoonoza, ljudi mogu da se zaraze preko domaćih životinja (ovce, koze, goveda). I  kod ljudi ova zaraza vrlo teško se leči.
• Salmoneloze, Kampilobakterioza i Listerioza su zoonoze kojim čovek može da se zarazi uglavnom konzumiranjem hrane, najčešće porekolom od živine i svinja i nešto manje od ovaca i koza. Uzročnici su bakterije roda Salmonella, Cmpylobacter i Listeria koje su prisutne u crevima životinja.
• Leptospiroza je zoonoza čiji su osnovni "nosioci" miševi i pacovi, a izlučuju je mokraćom. Najčešće obolevaju domaće životinje (svinje, goveda, konji), ali i kućni ljubimci psi i mačke kao i divlje životinje. Karakteristika je da se čovek zarazi najčešče preko kontaminiranog tla ili vode leptospirama.

Najčešće zarazne bolesti kod pasa

• Q groznica je zonoza koja izaziva povećanje temperature, glavobolju pa i učestalo  znojenje. Često nastaju promene na plućima koje su slične atipičnoj pneumoniji. Čovek se najčešće zarazi udisanjem prašine i kontaminiranim izlučevinama ovaca, koza ili krava, a mogu da budu inficirani i konji, mačke, psi i ptice/živina.
• Psitakoza/Orintoza je poznata i kao papagajska groznica, a uzročnik je Chlamydia psitacii. Prenosi se dodirom sa zaraženim ptičjim izmetom ili prašinom koja se skuplja u ptičjem kavezu. Psitakoza je više naziv za zaraze od egzotičnih ptica dok se kod ostalih ptica naziva ornitoza.
• Besnilo je virusna zoonoza koja napada nervni sistem. Prenosnici su najčešće u prirodi i to divlji mesojedi (lisica, vuk i sl.), a kod od domaćih životinja, odnosno kućnih ljubimaca to su pas i mačka. Za prenos bolesti sa životinje na čoveka bitan je ujed besne životinje jer je u slini najveća koncentracija virusa. Najopasnija je od svih zoonoza jer kada je nelečena, izuzetno je smrtonosna.
• Hemoragična groznica, zoonoza poznatija i kao Mišija groznica jer je prenose glodari (poljski miš, voluharica i dr.) putem svojih sekreta, ali koja se ne prenosi među ljudima. Bolest se prenosi direktno, najčešce udisanjem zaraženog aerosola, a ređe preko zaražene vode i hrane.
• Aviarna influenca, među širom populacijom poznata i kao Ptičiji grip. Od tri vrste virusa gripa A, B i C, virus influence A je zoonotska infekcija sa prirodnim prenosiocem, gotovo u potpunosti kod ptica naročito divlje plovne ptice (patke, guske, labudovi i dr.).
• Trihineloza je bolest uzrokovana parazitom Trihinella spiralis koji se nalazi najčešće u mišićima svinje, ređe kod ostalih životinja, divlje svinje, medveda, jazavaca pa i konja. Čovek se najčešće zarazi kada pojede nedovoljno skuvano, nedovoljno pečeno meso ili mesne proizvode od zaraženih životinja sušenih na dimu.

Bolje sprečiti nego lečiti

Zadatak i obaveza farmera, stočara i odgovornih lica na farmama, klanicama, proizvodnim pogonima je da unapred definisane biosigurnosne mere poštuju i redovno sprovode, kako se ne bi stvorili uslovi koji izazivaju pojavu uzročnika, a kasnije i zaraze kod ljudi ili životinja.

Biosigurnosne mere koje se sprovode u uzgoju domaćih životinja, a smanjuju rizik pojave su: vakcinisanje malih preživara, izolacija i izlučivanje iz uzgoja i zabrana prometa i transporta inficiranih životinja, pasterizacija mleka ili termička obrada mesa poreklom od životinja sa rizičnih područja od neke od zoonoza, redovna dezinfekcija, deratizacija i dezinsekcija prostora.

Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti merama lične zaštite od infekcije koje može svako da primenjuje i sprovodi sa ciljem smanjenja mogućnosti dobijanja infekcija (lična higijena, pranje i dezinfekcija ruku nakon kontakta sa životinjama ili njihovim izlučevinama, korišćenje radne odeće i obuće i dr.).

EFSA-I i ECDC javna zdravstvena tela, objavila su zvanični godišnji izveštaj za EU, u kom se navodi da je u 2018. godini prijavljeno 246.571 slučajeva zaraze nekom od zoonoza, dakle samo oni prijavljeni slučajevi, broj je verovatno i veći, ako se uzmu u obzir i ostale zemlje koje nisu članice EU, broj koji alarmira i budi svest savesnog i odgovornog pristupa sprovođenju biosigurnosnih mera, radi sebe lično, ali i šire populacije.