• Bolesti živine
  • 25.10.2019. 10:00

Preventivne mere u suzbijanju kokcidioze živine nemaju alternativu

Praktične metode lečenja ne mogu da spreče ovu infekciju. Živina koja se stalno drži na žičanim podovima, kako bi se odvojila od izmeta i izlučevina, ima manje infekcija pa se kokcidioza u takvim uslovima zapazi retko. Ostale metode kontrole su vakcinacija i prevencija antikokcidijalnim lekovima.

Foto: Depositphotos/roibu
  • 469
  • 86
  • 0

Kokcidioza je parazitsko oboljenje od velikog ekonomskog značaja u živinarskoj proizvodnji, prouzrokovano protozoama iz familije Eimeriidae, roda Eimeria, nešto ređe i drugih rodova. Kod živine, većina vrsta pripada rodu Eimeria i najčešće pogađa različite delove creva. Kao i mnoge parazitske bolesti, ovo je oboljenje mlađih kategorija, pre svega pilića, ćurića, gušćića i pačića.

Oboljenje može da pogodi bilo koju vrstu živine, u bilo kom objektu. Može da se javi kao blaga, što je posledica unosa manjeg broja oocista (larvi) pa proći neopaženo ili može biti ozbiljna što je rezultat ingestije (unosa hranom) miliona oocista.

Sve o kokcidiozi, od simptoma, metoda lečenja pa do ekonomskih gubitaka u proizvodnji, za Agroklub govorila je docent doktor Bojana Vidović, sa Departmana za veterinarsku medicinu, Poljoprivrednog fakulteta, u Novom Sadu.

Koji su optimalni uslovi za živinu

Pod optimalnim uslovima podrazumeva se podešavanje ventilacije radi održavanja niske vlažnosti prostirke, podešavanje visine linija napajanja radi sprečavanja prosipanja vode, ali i optimalna gustina naseljenosti i sprečavanje prenaseljenosti objekata. "Takođe, bitna stavka uz prethodno pravilno odrađene biosigurnosne mere i obezbeđivanje optimalnih uslova sredine, izbor je odgovarajućeg kokcidiostatika u hrani kao i njihova pravilna primena. Kod roditeljskih jata ili jata koka nosilja, izbor odgovarajuće vakcine kao i pravilan način vakcinacije, vodi ka uspešnom sprečavanju pojave bolesti ali i velikih ekonomskih gubitaka", zaključuje Vidović.

Nakostrešeno perje i slaba želja za hranom - najčešći simptomi

Uginuća se javljaju četiri do sedam dana nakon infekcije i mortalitet može da dostigne 30%. Kada se radi o cekalnoj kokcidiozi, tu se razlikuju tri toka bolesti:

  • akutni koji je najčešći;
  • perakutni;
  • hronični tok.

Prema njenim rečima, pored nakostrešenosti perja i slabije želje za vodom i hranom, u daljem toku bolesti, četiri do pet dana nakon infekcije, javlja se prvo vodnjikav a potom sluzav i krvav proliv. Najveća smrtnost javlja se pet do sedam dana posle infekcije i može iznositi 20 - 70%. Eimeria tenella karakteriše se promenama na cekumima u vidu nakupljanja krvi u njima i pojavom krvavog proliva,

Kada infekcija nastupi kasnije, gubici su veći

Najveće ekonomske štete nastaju usled uginjavanja, potom loše konverzije hrane, zaostajanja u rastu kao i lošijeg kvaliteta mesa. Ozbiljnost nastalih šteta uzrokovanih pojavom kokcidioze, kako kaže, zavisi i od uzrasta u kom se pojavi infekcija. Kada nastupi u uzrastu do tri nedelje života, nakon uspešnog lečenja, pilići se brzo oporave i do kraja tova postignu dobru telesnu masu, ali su ekonomski efekti takvog tova (povećana konverzija i smanjen prirast) i dalje značajni.

Međutim, ukoliko infekcija nastupi kasnije, nakon tri nedelje života, javlja se značajno zaostajanje u porastu i posledično veliki gubici u tovu i takve jedinke nikada ne dostignu dobru telesnu masu. Ekonomske štete se ogledaju i u padu nosivosti koja može biti blaga u slučaju infekcije sa manje patogenim vrstama pa do čak 80% u slučaju infekcije sa npr. Eimeria necatrix, Eimeria acervulina, Eimeria tenella i sl.

Najveće probleme pravi kada se javi u tankom crevu

U zavisnosti od vrste prouzrokovača i lokalizacije procesa, kod pilića se razlikuju dve vrste oboljenja: intestinalna odnosno crevna kokcidioza i cekalna kokcidioza. Kada je u pitanju crevna, najveće probleme pravi Eimeria necatrix kao jedna od najštetnijih. Ona pravi promene u prednjem i srednjem delu tankog creva.

"Kod ove vrste kokcidioze, pored opštih simptoma bolesti javlja se i intenzivan vodenast izmet sa primesama krvi i sluzi, koji kako bolest odmiče, može dobiti mrko - crvenu boju. Pored Eimeria necatrix, tu je i Eimeria acervulina koja promene pokazuje u gornjim delovima tankog creva i koja se takođe manifestuje pojavom proliva koji je beličasto - žut i vodenast", objašnjava Vidović. Eimeria brunetti, kao još jedna u nizu crevnih kokcidioza, promene pokazuje u donjim delovima tankog creva, rektumu, cekumima (slepo crevo) i kloaki. Pored opštih simptoma, karakteriše se pojavom krvavog izmeta koji može biti boje rđe.

Dovoljan je mali broj larvi da dođe do infekcije

Najčešći i najznačajniji oblik kokcidioze kod pilića je cekalna kokcidioza i tu je kao glavni predstavnik Eimeria tenella.

"Kokcidije se gotovo svuda nalaze u svim uzgojnim objektima živine, međutim klinički bolest javlja se tek nakon što su osetljive jedinke unele relativno veliki broj zaraženih oocista, putem kontaminirane hrane ili vode. Klinički obolele, kao i prebolele jedinke, izlučuju oociste izmetom i na taj način zagađuju hranu, vodu, prašinu i zemljište", navodi ona. Oociste se takođe mogu preneti mehanički, putem kontaminirane opreme, odećom, insektima i drugim životinjama. Dovoljno je sasvim mali broj da se započne ciklus razmnožavanja kokcidija nakon čega se vrlo brzo od jedne unete oociste u organizmu živine, stvori oko 100.000 novih.

Šta uraditi kada se zaraza javi

Praktične metode lečenja ne mogu da spreče ovu infekciju. Živina koja se stalno drži na žičanim podovima, kako bi se odvojila od izmeta i izlučevina, ima manje infekcija pa se kokcidioza u takvim uslovima zapazi retko. Ostale metode kontrole bolesti su vakcinacija i prevencija antikokcidijalnim lekovima.

Komercijalne vakcine sastoje se od živih, sporulisanih oocista različitih kokcidijalnih vrsta. One se primenjuju u malim dozama. Najčešće se njima tretiraju jednodnevni pilići. Različita antikokcidijalna sredstva dostupna su na našem tržištu. Dodaju se u hranu u cilju sprečavanja bolesti kao i ekonomskih gubitaka koji su često povezani sa subakutnom infekcijom.

Prema njenim preporukama, poželjna je njihova profilaktička (preventivna) upotreba jer većina oštećenja nastaje i pre ispoljavanja kliničkih simptoma i zato što lekovi ne mogu u potpunosti da zaustave epidemiju nakon njenog izbijanja. Antikokcidijalni lekovi takođe mogu da se daju i putem vode za piće. Antibiotici i povećana količina vitamina A i K, dodatih u hranu, ponekad se koriste za poboljšanje brzine oporavka i sprečavanje pojave sekundarnih ili posledičnih infekcija.

Šta poljoprivrednici mogu da učine?

Preporuke bi pre svega bile u pravcu poštovanja osnovnih biosigurnosnih mera, kako kaže, kao što su presvlačenje zaposlenih na farmi (sprečavanje ulaska bez promene odeće i obuće), kao i osnovnih biosanitarnih mera u smislu detaljnog pranja, čišćenja i dezinfekcije objekta. Obezbeđivanjem optimalnih uslova sredine sprečava se prenošenje ili klinička pojava bolesti.

Razvoju bolesti doprinose loši higijenski uslovi, prenaseljenost jedinki u objektima gde se drži živina, vremenski dugi i naporni transporti, loši vremenski uslovi, loša ishrana, promena načina gajenja.


Tagovi

Kokcidioza pilića Crevna kokcidioza Bojana Vidović Uginuće pilića Klinički simptomi


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi