Priplodna nazimica - ključ uspešne proizvodnje

Kao i u svakoj grani stočarstva, tako i u svinjarstvu, obnova stada je obavezna zootehnička mera. Da bismo održali proizvodnju rentabilnom i ekonomski opravdanom, neophodno je konstantno menjati krmače koje su završile proizvodni ciklus, priplodnim nazimicama. Tu se negde i nalazi mesto na kojem možemo da delujemo, da poboljšamo genetski materijal na farmi.

U uslovima svinjarske proizvodnje u Srbiji, uglavnom su zastupljena dva načina, kojima jedan farmer može doći do priplodnih nazimica. Kupovina iz registrovanih nukleus farmi, koje su specijalizovane za proizvodnju priplodnih nazimica je svakako najbolji i najispravniji način, ovim putem kupujemo grlo koje je testirano, umatičeno, poseduje svu potrebnu dokumentaciju, ima vrhunski genetski potencijal. Ipak, mnogi se proizvođači odlučuju na proizvodnju priplodnih nazimica na sopstvenom gazdinstvu. Ovim načinom sve je u rukama samog farmera, od osemenjavanja krmače, rođenja praseta, odgoja i osemenjavanja nazimice. Dosta kritičnih tačaka na koje treba obratiti pažnju.

Odabir roditelja

Prvi korak u proizvodnji je odabir roditelja buduće priplodne nazimice. U pogledu izbora krmača od kojih planiramo da ostavimo nazimice, to trebaju da budu najbolje krmače na farmi, po svim parametrima proizvodnje, najbolje u trećem ili četvrtom paritetu prašenja.

Što se tiče nerasta, najbolja je kupovina semena iz registrovanog centra za reprodukciju, gde se nalaze testirana grla, sa poznatim poreklom, takođe na ovaj način farmer dobija potvrdu o pripustu, što je ujedno i prvi korak ka matičenju budućih nazimica, pod uslovom da farmer ima umatičene krmače.

Neki farmeri uzgajaju nerastove na svojim gazdinstvima i oni im služe za pripust. Treba da su umatičeni  i sertifikovani za priplod. U ovom slučaju farmer ima svu komociju u pogledu vremena pripusta ili osemnjavanja, međutim u pogledu genetske varijabilnosti postoji ograničenje na jednu jedinku. Takođe, neophodna je česta zamena nerastova zbog krvnog srodstva sa budućim nazimicama.

Nakon prašenja

Na osnovu veličine legla, nakon prašenja donosimo odluku iz kojeg legla ćemo žensku prasad odabrati za priplod. Po pravili biramo velika legla, sa većim brojem ženske prasadi, od krmača koje imaju odlične laktacije. Ubrzo nakon prašenja dolazimo do momenta obeležavanja ženske prasadi predviđene za priplod, uglavnom od sedam do 10 dana starosti. Tetoviranje i postavljenje ušnih markice su najčešći načini obeležavanja. Obeležavanje se radi u saradnji sa regionalnom odgajivačkom organizacijom, to je ujedino i sledeće korak u matičenju.

Prvi konkretan odabir

Kada ženska prasad predviđena za priplod dostigne telesnu težinu oko 30 kg, vreme je za prvi odabir. Treba obratiti pažnju na uopšten izgled grla, da budu zdrava, vesela, dobro razvijena. Zatim uzimamo u obzir broj mamarnih kompleksa (sisa). Idealan broj je 16, osam sa leve i osam sa desne strane, takođe i ženska prasad sa 14 prolaze selekciju. Stavovi, položaj nogu i razvijenost koštanog sistema takođe su bitni parametri. Značajno je napomenuti da u ovom momentu treba započeti performans test, na osnovu koga ćemo i dobiti konačne rezultate selekcije priplodnih nazimica.

Ishrana priplodnih nazimica

U periodu do 30 kg telesne težine prasad se hrani po standardnoj šemi ishrane, predstarter, starter, grover. Nakon 30 kg telesne težine preporučuje sa nastavak ishrane sa smešom grover do nekih 60 kg. Nakon tog perioda, pa do kraja  performans testa, tj. sa oko 100-105 kg, priplodne nazimice hraniti smešom za krmače dojare. Ovakva šema ishrane se preporučuje zbog boljeg razvoja koštanog sistem i reproduktivnog sistema, da proizvedemo nazimice koje će svojim gabaritom ispratiti sve zahtevnije ciljeve proizvodnje. Najčešća greška farmera je ishrana priplodnih nazimica smešom za tovna grla, koja nije prilagođena specifičnim zahtevima uzgoja nazimica.

Performans test i selekcijska smotra

Kada priplodne nazimice dostignu telesnu težinu od 100-105 kg završava se performans test, nakon čeka se vrši konačan odabir nazimica. Na kraju performans testa priplodnih nazimica utvrđujemo sledeća svojstva:

• dnevni prirast,
• utrošak hrane za kilogram prirasta,
• debljinu slanine,
• konformaciju.

Potom se radi selekcijska smotra. Ovaj posao rade ovlašćenja lica iz regionalne odgajivačke organizacije. Na osnovu rezultata performans testa dobija se selekcijski indeks (SI) za svaku nazimicu, na osnovu koga se one razvrstavaju u klase: ekstra klasa (111 i više poena), I (106-110), Ia (101-105), II (96-100). Sledeći korak je izdavanje rodovnika za grla koja su prošla selekcijsku smotru. Nazimice koje nisu ostvarile zadovoljavajuće selekcijske indekse isključuju se iz uzgoja.

Osemenjavanje priplodnih nazimica

Nakon završenog perioda testiranja i odabira nazimice dolazimo do završne tačke u uzgoju, a to je priprema za osemenjavanje i sam momenat osemenjavanja. U pripremnom periodu treba obratiti pažnju na ishranu, da se održi priplodna kondicija nazimica. Preporučuje se vakcinacija protiv parvovirusne infekcije. Idealno bi bilo da nazimica u momentu osemenjavanja ima 130-140 kg telesna težine, da je stara između 7,5 i 8 meseci i da je u pitanju treći polni žar.

Farmeri često greše kada osemenjavaju nazimice koje još nisu dovoljno telesno razvijene ili vrše osemenjavnje na prvi polni žar. Ovako se gotovo redovno dobijaju legla sa malim brojem prasadi kod prvopraskainja, i ne možemo očekivati dug proizvodni vek kod ovih krmača. Cilj je da proizvedemo nazimice sa što većim selekcijskim indeksom, koje svojim izgledom i proizvodnim potencijalom prevazilaze roditelje i od kojih možemo da očekujemo brojna i ujednačena legla, dug i rentabilan proizvodni ciklus.