Pripreme pred prolećnu pašu za zdraviju stoku i kvalitetnije mleko

Ispaša je najjeftinija visoko kvalitetna hrana za preživare, te ona na pašnjacima ima povoljan uticaj na organizam životinja, a potrošač dobija najkvalitetnije meso, mleko i njihove prerađevine. Danas, u visokoj proizvodnji mleka ispaša igra manju ulogu nego u prošlosti i ekstenzivnoj proizvodnji. Međutim, i dalje je važna na brojnim farmama gde čini veći udeo u obroku rasplodnog podmlatka i zasušenih krava.

Stručnjaci za poljoprivredu Sabahudin Tahmaz i Mirza Tatarović za Agroklub navode kako su prednosti ispaše to što je pogodna je za životinje koje ne idu na mužu, te da se za pašu koristi zemlja nepodobno (nagibi) za mehanizovano spremanje krme i zahteva malo mehanizacije i rada.

"Glavna mana je neravnomeran rast tokom godine dok krave treba relativno da ujednače količine hranljivih materija. Potom, što se ona sastoji od brojnih vrsta biljaka u različitim stadijima rasta i različitog sadržaja nepoželjnih materija što sve zajedno dovodi do selektivne ispaše", ističu.

Krave pasu jedna blizu druge i to površine sa palatabilnim vrstama, a ostavljaju one na kojima se nalaze za njih manje ukusne biljke. Rezultat je da se previše pasu površine sa mladim hranljivim biljkama pa se one ne mogu raširiti i nestaju, a s druge strane nepoželjne i manje hranljive vrste se šire pa se smanjuje iskoristivost pašnjaka. Ovaj problem, dodaju, u velikoj meri se smanjuje bliskom ispašom (veći broj grla po površini), kosidbom neispašenih površina, međutim, ta krma nije iskoristiva. Proizvodnja mleka na ispaši zavisi od količine koja kravi stoji na raspolaganju i njene hranljivosti. Za visoku proizvodnju mleka krave treba da pojedu 40-45 kg ispaše dnevno.

Kako pripremiti životinje?

Priprema životinja za prolećnu ishranu zavisi od toga kakav je obrok bio na kraju zimskog perioda, odnosno da li su životinje hranjene sočnom (silaža, repa) ili suvom hranom (seno, koncentrat). Prelaz sa suve na zelenu hranu treba otpočeti mešanjem nakošene zelene hrane sa senom ili slamom. Kravama se pre izlaska na mladu pašu u štali daje seno ili druga gruba krma koja sprečava prežderavanje krava i posledično probavne poremećaje (acidoze) krava.

"Prvih 4-5 dana životinje se drže kratko vreme na pašnjaku, zbog toga što su mlade biljke veoma sočne i životinje ih halapljivo jedu. Ako prelaz sa suve na ishranu zelenom hranom nije adekvatno sproveden, dolazi do poremećaja u varenju hrane, što može na kraju da dovede do pojave naduna. Svaki takav poremećaj smanjuje količinu i masnoću mleka, a ako duže potraje, smanjiće i telesnu masu životinje", kažu stručnjaci.

Zato je, naglašavaju, potrebno pažljivo i pravilno sprovesti prelaz postepenim povećanjem količine zelene hrane. Prednost obroka sa zelenom hranom je što omogućava povoljno iskorišćavanje hranljivih sastojaka i ekonomičnu proizvodnju mleka i mesa.

Izbor trave

Pašnjaci se generalno dele na nizinske (0-600 m n.v.), srednje visoke (600-1000 m n.v.)  i planinske (više od 1000 m n.v.). Posebnu pažnju treba posvetiti izboru trave i pašnjaka za ispašu krava, te prisutnost vode i udaljenosti od farme. Za krave udaljenost od farme ne bi smela da bude veća od 2-3 km, zbog umaranja životinje. Vodu krave trebaju redovno piti 2-3 puta dnevno, a leti i do pet puta.

Pašnjaci i brst su obično osnovni i najekonomičniji izvor hranjivih sastojaka za koze, a u nekim slučajevima pašnjaci i brst su sve što je kozama potrebno kako bi zadovoljile svoje potrebe za hranom. Koze su prirodno brstne životinje i imaju jedinstvenu sposobnost da odabiru biljke kada sadržavaju najviše hranljivih sastojaka. Za goveda se preporučuju nizijski pašnjaci, za ovce srednje visoki i planinski, a za koze srednje visoki pašnjaci i brst.

Pašnjaci se mogu iskorištavati na više načina, ali postoje dva osnovna načina i to: neplansko i plansko. Pri neplanskoj ispaši stoka u toku cele pašne sezone slobodno pase po celoj površini. Loše strane ovog načina su u tome što stoka bira u prvom redu najkvalitetnije biljke, dok one slabije obilazi, čime one kvalitetne nestaju prepuštajući mesto korovskim vrstama.

Najbolji način, planskog iskorišćavanja pašnjaka je pregonska ispaša. Ovaj tip se sastoji u podeli pašnjaka na više pregona, odnosno delova, ograđen raznim vrstama ograda, najčešće od žice sa niskim naponom struje. Ispaša se sprovodi po određenom redosledu koji je planom utvrđen.

"Preporučuje se plansko iskorišćavanje pašnjaka, jer se na ovaj način pospešuje regeneracija pašnjaka, bolji je kvalitet i prinos travne mase, te se sprečava zakorovljavanje pašnjaka. Stoka izvesno vreme pase na jednom delu pašnjaka, a kada ga popase, prelazi na drugi, a zatim na sledeće pregone, da bi se nakon izvesnog vremena ponovo vratila na prvi, na kome je do tada travni pokrivač dovoljno izrastao za ispašu", pojašnjavaju.

Dužina zadržavanja na pojedinim pregonima zavisi od dužine perioda vegetacije, vremena potrebnog za regeneraciju, broja grla po jedinici površine, faze laktacije, kao i broja pregona.

Koje biljke izbegavati?

Pojedina krmiva različito deluju na miris i ukus mleka, a to zavisi od specifičnosti i raznim količinama mirisnih materija, koje se u njima nalaze. Osim toga zavisi to i od uslova, pod kojima se krma daje.

Mleko poprima izraziti miris i ukus na krmu, ako krave u pre muže hranimo većim količinama leguminoza: lucerke, deteline, graška, grahorice i drugo. Na konzumnu sposobnost mleka utiču i razne trave kao što su zelena raž, ovas, divlji ječam i livadski lisičji repak.

To možemo sprečiti ako u obrok ne dajemo prevelike količine trava, a krave hranimo njima tek iza muže. Repe, koje pripadaju u porodici krstarica (postrna repa, kranjska repa, repica i gorušica) vrlo nepovoljno deluju na miris i ukus mleka. Sve ove biljke sadrže gorušično ulje u vezanom obliku, a kad se ono oslobodi, daje oštar miris i gorak oštar ukus.