Proizvodnja biometana iz ranca

Gas metan (CH₄) je veoma opasan gas koji, zajedno sa drugim specifičnim gasovima, izaziva efekat staklene bašte. Smatra se da je snažniji od ugljen dioksida, jer u periodu od 5 godina ispušta i do 100 puta više toplotne energije u atmosferu od ugljen dioksida. Ovaj gas je veoma korozivan, agresivan, i može izazvati brojne zdravstvene probleme kod ljudi i životinja. Po nekim procenama, smatra se da čak 40% ukupne proizvodnje metana dolazi iz poljoprivrede, i to najvećim delom stočarstva, budući da ga najviše proizvode preživari u procesu varenja hrane (goveda, ovce, koze, bivoli, kamile).

Kako iskoristiti metan?

Postoje brojni pokušaji da se njegova proizvodnja smanji, ili da se na neki način iskoristi i spreči njegov gubitak i odlazak u atmosferu. Sa druge strane, u svetu se smanjuju rezerve fosilnih goriva, te je nužno pronaći nove izvore energije. Tako, postoje brojna postrojenja koja spaljivanjem metana proizvedenog u velikim digestorima dobijaju električnu energiju (na primer farma mlečnih krava "Lazar" iz Blaca), ili se koristi za pokretanje SUS motora, dok se u razvijenijem zemljama čak ide na to da se selekcijom dobiju takve rase koje će proizvoditi znatno manje količine ovog gasa.

Argentinski sistem za dobijanje biometana

Istraživači INTA instituta (Argentinski nacionalni institut za poljoprivrednu tehnologiju) iz Buenos Ajresa su primenili malo drugačiji pristup, za neke prilično bizaran i kontroverzan. Naime, oni su osmislili posebnu vrstu rančeva, koji se kače na leđa kravama. U ovim rančevima se nalaze rezervoari koji služe za skladištenje proizvedenog metana. Ovako proizveden metan se nakon prečišćavanja i kompresije može koristiti za grejanje, kuvanje, pa čak i za pokretanje SUS motora.

Kako bi se gas izdvojio, rezervoari su sistemom cevi promera 2 mm direktno povezani sa buragom (rumenom) krava. Da bi se postavio ceo sistem, životinjama se uvodi cev u burag, uz davanje lokalne anestezije, kako životinja ne bi osećala bol. Rana veoma brzo zaraste, te životinja ne trpi bolove. Rezervoari su sačinjeni od fleksibilne plastike, što je neophodno budući da se proizvodnjom gasa povećava njihova zapremina. Masa ovog sistema koji se kači na leđa životinja je oko 500 grama, te ne predstavlja dodatan teret životinjama. Nakon hranjenja životinja, u buragu, a zatim i u rezervoarima se skuplja mešavina gasova, te je neophodno obaviti prečišćavanje, kako bi se dobio 95% čist metan, visoke energetske vrednosti.

Primenom ovog sistema, dobijaju se velike količine obnovljivog izvora energije (biometana), dok se istovremeno vrši redukcija količine gasova staklene bašte koji odlaze u atmosferu. Za razliku od klasičnih sistema dobijanja i korišćenja biometana iz digestora, ovaj sistem je efikasniji, naročito u zimskim mesecima. Naime, u zimskim mesecima digestori se moraju grejati na temperaturu 38-39°C, što svakako zahteva dodatne energetske troškove, dok u ovom sistemu toga nema, jer krava svojim metabolizmom obezbeđuje ovu temperaturu tela. Takođe, u ovom sistemu je manji utrošak rada, jer nije potreban veliki broj radnika koji bi punili i praznili digestore, već samo jedan koji će nahraniti grlo.

Kapacitet proizvodnje ovog sistema

Proizvodnja metana u organizmu krava je velika, te postoji veliki potencijal za iskorišćavanje ovog izvora energije. Dnevna proizvodnja metana je dovoljna za pokretanje automobila, ili za celodnevni rad frižidera. "Krava proizvodi 300 litara metana dnevno, što je dovoljno da frižider koji održava temperaturu između 4 i 6°C, može da radi ceo dan", izjavio je Rikardo Bualo, jedan od istraživača na projektu.

Primena sistema u praksi

Ovaj sistem je još uvek u fazi ispitivanja, i kao takav još uvek ima samo eksperimentalnu primenu. Iako ovaj sistem za sada nema široku, konvencionalnu primenu, istraživači su optimisti. Pablo Sorondo, PR INTA instituta je izjavio: "Verujemo da će ova tehnologija omogućiti sakupljanje metana u širim razmerama, a čak vidimo i buduće farme sa par ovakvih grla koja će obezbediti energiju za celu farmu." Zahvaljujući ovom sistemu, životinje pored standardne proizvodnje (mleko i meso) daju još jedan veoma bitan proizvod - biometan.

Foto:intainforma.inta.gov.ar