Proizvodnja ćurećeg mesa ima potencijala

U našoj zemlji proizvodnja ćurećeg mesa nema istaknuto mesto u okviru živinarske proizvodnje budući da se godišnje, po stanovniku, proizvede oko 1 kg mesa. Ćurke uglavnom gaje individualni proizvođači u ekstenzivnim uslovima i malom broju.

Rase za proizvodnju ćurećeg mesa

Rase ćuraka koje se kod nas uglavnom koriste za tov su: domaća ćurka, bronzasta ćurka i širokoprsa vela ćurka. Pored ovih rasa postoje bela holandska, crna norfolška, beltsvidska i druge.

Domaća ćurka je slična divljoj, samo je nešto krupnija i manje je otporna. Boja perja je različita, najčeše je bronzasta i bela. Dobro podnosi ekstenzivne uslove gajenja, mada je podmladak veoma osetljiv u vreme bobanja. U sezoni snese 30-50 jaja pegave boje ljuske, prosečne mase 85 grama. Ipak, glavni proizvod je meso koje je odličnog kvaliteta.

Bronzasta ćurka je postala u Americi od divlje i nazivaju je standardnom bronzastom ćurkom. Boja perja je bronzasta i ova rasa je veoma krupna. Postoje 3 tipa ove rase: laki, srednji i teški. Zbog dobro razvijenih grudi, teški soj se naziva širkogruda brzonzasta ćurka. Ona je postala od standardne bronzaste ćurke selekcijom na veću širinu i masu grudi. Masa ćurana u priplodu je 17-19 kg, ženki oko 10 kg. Dobro utovljena grla u nekim slučajevima mogu da dostignu i do 30 kg.

Širokoprsa bela ćurka je stvorena od širokoprse bronzaste i holandske ćurke. Po tipu i proizvodnim osobinama slučna je širokogrudoj bronzastoj ćurki, ali ima perje bele boje.

Tehnologija tova ćuraka

Ćurke se mogu koristiti za tov u različitom uzrastu, što uglavnom zavisi od načina držanja, iskorišćavanja u rase, tipa, odnosno hibrida ćuraka koje se gaje. U odnosu na uzrast ćuraka, razlikujemo nekoliko tipova tova:

• tov vrlo mladih ćuraka
• tov mladih ćuraka
• tov odraslih ćuraka izlučenih iz priploda
• tov ćuraka kljukanjem

Tov vrlo mladih ćuraka, odnosno brojlerski tov, je veoma sličan brojlerskom tovu pilića, jer se obavlja u veoma sličnim objektima, koji sadrže opremu prilagođenu ćurićima. Ovaj tov podrazumeva intenzivan tov ćurića od prvog dana života pa dok ćurići ne postignu željenu telesnu masu. Tov obično traje 10-16 nedelja i za to vreme postižu prosečnu masu 3-4 i više kg. Završna masa u tovu u velikoj meri zavisi od tipa ćuraka koje se koriste u tovu.

Tov mladih ćuraka je ekstenzivniji od prethodnog, i to je tzv. klasični tov. U zavisnosti od željene završne mase, tov traje 24-32 nedelje. Prva dva meseca ćurići namenjeni za ovaj tov hrane se kao i ćurići za priplod, a zatim do uzrasta od 5 meseci drže se na pašnjacima uz prihranjivanje koncentrovanim hranivima. Posle vraćanja sa pašnjaka tove se još oko 2 meseca. Utovljene mlade ćurke postižu različitu završnu telesnu masu, u zavisnosti od rase, odnosno hibrida. Domaće ćurke dostižu masu 5-8 kg, dok je konverzija hrane oko 4 kg za 1 kg prirasta.

Tov odraslih ćuraka izlučenih iz priploda faktički predstavlja dotovljavanje izlučenih grla, odnosno ćuraka koje su iznele. Ćurani i ćurke treba u ovoj vrsti tova da povećaju telesnu masu za 20%. Dotovljavanje treba da traje što kraće, obično 5 nedelja. Ovaj tov se obično vrši kukuruzom ili smešom sa 16% proteina, ili kombinacijom kukuruza i paše.

Tov kljukanjem je opšte poznat kod gusaka, dok je tov ćuraka kljukanjem veoma slabo zastupljen u praksi.

Nutritivne vrednosti ćurećeg mesa

Ćureće meso je poznato kao veoma cenjena životna namirnica zbog svoje velike biološke i nutritivne vrednosti, pre svega zbog visokog sadržaja proteina (34% u pečenom belom mesu) sa zadovoljavajućim amino-kiselinskim sastavom, dok mu je energetska vrednost veoma niska, jer sadži veoma malo masti. Zbog ovih svojstava ćurećem mesu se, u poređenju sa mesom ostalih domaćih životinja, daje određena prednost.

Prosečan hemijski sastav ćurećeg mesa je: vode 72%, proteina 21%, masti 6%. Ćureće meso je naročito bogato cinkom (1,6 mg na 100 grama mesa), ali sadrži i nezamerljive količine gvožđa (0,8 mg /100 gr).

Iako proizvodnja ćurećeg mesa nije na zavidnom nivou, postoji veliki potencijal njenog povećanja, budući da je na tržištu prepoznato kao veoma vredna životna namirnica.

Foto: pixabay.com

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor