Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zadruga
  • 12.07.2022. 17:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Veternik

Prva Kozarska zadruga u Srbiji: Olakšan plasman proizvoda

Da je kozarstvo veoma ozbiljna grana poljoprivrede potvrđuje i nekoliko vojvođanskih kozara koji su se udružili i osnovali prvu Kozarsku zadrugu u našoj zemlji.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 807
  • 145
  • 0

Poslednjih desetak godina kozarstvo je postalo sve popularnije u našoj zemlji. U Vojvodini trenutno ima 15-ak veoma uspešnih kozarskih farmi sa kvalitetnim grlima i još boljim proizvodima. Četiri gazdinstva iz pokrajine su oformila i prvu Kozarsku zadrugu sa oko 250 koza. Jedan od osnivača zadruge, Radivoje Popović iz Veternika kaže da sada mnogo bolje prolaze na tržištu i iz godine u godinu imaju sve više kupaca.

"Četiri gazdinstva, iz Veternika, Suseka, Gajdobre i Futoga rešila su da oforme prvu Kozarsku zadrugu prvenstveno jer se mali proizvođač, farmer nigde ne vidi. Udruženi svakako možemo bolje da istupamo na tržištu, da budemo konkurentniji. Naša proizvodnja se zasniva na tradicionalnom načinu, baš onako kako su naši očevi i dedovi radili", kaže Popović.

Kozarstvo: Na šta sve obratiti pažnju pri izboru podmlatka?

"To je tradicionalna receptura koja se pokazala kao veoma uspešna. Imamo kozije proizvode, mleko, sir i surutku. Najviše prodajemo naš hercegovački sir u maslinovom ulju, a za njim sledi i dimljeni koziji sir, trapist", dodaje on.

Kozarstvo je u usponu

Kozarstvo je u usponu poslednjih 10-ak godina i kako kaže naš sagovornik, postoje tri vrste kozara. Mali sa 10 do 15 koza, zatim oni kojima je kozarstvo dopunska delatnost sa 30-ak grla i profesionalni kozari sa 100 i više koza.

"Čini mi se da najbolje prolaze oni koji imaju do 30-tak koza. Sasvim dovoljno da mogu dobro da zarade, jer im kozarstvo nije prioritetan posao. U poslednje vreme zbog korona virusa potražnja kozijeg mleka i proizvoda, poput surutke i jogurta izuzetno su postali traženi. I ranije smo svi znali da su kozije mleko i svi proizvodni od njega izuzetno zdravi, ali tokom pandemije kada su i lekari savetovali njihovu konzumaciju, potražnja je izuzetno porasla", priča Popović sa Farme koza Dunavski salaši.

Kozarstvo je u usponu poslednjih 10-ak godina

Isto tvrdi i uzgajivačica iz Pavlovaca Draginja Benežan koja se kozarstvom bavi poslednjih nekoliko godina. Iz Novog Sada je došla u to sremsko selo i sada se bavi poizvodnjom kozijeg mleka, sira, jogurta, i kobasica od kozijeg mesa.

Svoje proizvode prodaje na kućnom pragu, a redovno je i tri puta nedeljno na pijaci u Rumi. Ima stalne mušterije, a posećuje i Noćne bazare i razne manifestacije, pa tako ima kupce iz čitave Vojvodine. 

"Nemam problem sa prodajom svega onoga što proizvedemo. Posla ima puno, a činjenica da je u poslednje vreme potražnja za kozijim mlekom i mlečnim proizvodima velika, daje nam želju da nam proizvodi budu još kvalitetniji, jer tržište je probirljivo. Da bi opstali moramo konstantno imati kvalitetne proizvode, ali i nuditi nešto novo, tako da svi mi imamo u ponudi tvrde sireve sa različitim ukusima, imamo za svakoga po nešto", kaže sagovornica.

Da li je kozarstvo isplativo u Srbiji?

Svoje proizvode i članovi Kozarske zadruge plasiraju i na pijacama i bazarima gde je primetna velika potražnja mleka i mlečnih proizvoda, a najbolje prolaze dimljeni koziji sir, kao i surutka.

Očekivanja su, kako Popović navodi, da će kozarstvo tek biti u ekspanziji jer se sve veći broj maldih bračnih parova vraća na selo sa ciljem da osnuju farme koze, kojih trenutno u Vojvodini ima 15-tak.


Povezana stočna vrsta

Kozarstvo

Kozarstvo

Koze pripadaju među najstarije pripitomljene rase životinja koje su od davnina služile čoveku i davale mu visokovredne proizvode poput mesa, mleka, kože, dlake i stajnjaka.... Više [+]

Tagovi

Kozarstvo Kozarska zadruga Radivoje Popović Koziji sir Surutka Dimljeni sir Draginja Benežan


Autor

Zlatko Markovinović

Više [+]

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".