Pulini – tradicionalni čuvari stada

Jedan pulin vredi više od tri čobana. Verni su svom gazdi, a najviše su poznati kao dobri čuvari stada. "Pulini su radni psi i bez njih nema čuvanja ovaca. Veoma su pametni, dovoljno je da im kažem prednji, zadnji, idi kraj, i da se naslonim na štap, a ostalo je njihov posao", tvrdi Rade Žikić iz Šatrinaca, jedan od mnogobrojnih ovčara koji za čuvanje svog stada ne brine. Ima stado od 50 ovaca, koje bi bez pomoći pulina teško uspeo da sačuva.

Na pašnjaku su nezamenjivi

"Ovce na pašnjaku znaju da se raziđu, zalutaju kada nema pulina. Meni se nije desilo da izgubim neku ovcu. Pulini sve urade umesto mene. Tačno znaju koje su moje ovce i ne dozvoljavju im da se razdvoje", kaže Rade.

Pulini pripadaju panonskoj grupi čobanskih pasa. Neke zemlje u Panonskoj niziji su svoje puline uspele da standardizuju, dok se naši, sremski, odnosno vojvodjanski, još uvek vode kao avlijaneri. "Oni su veoma pametni psi, imaju rundavu dlaku, na glavi nešto kraću, trouglaste uspravljene uši i rep povijen nagore", objašnjava Rade. Nikada ih ne treba zatvarati, vole slobodu, jedu vrlo malo i ceo život provedu na otvorenom.

Nekada je bilo više i ovaca i pulina

Pre više od pola veka, skoro svaka kuća u Sremu je imala ovce. Čuvali su ih pulini, koji su imali i svoja imena. Gazde su ih hvalile i po ondašnjim kafanama, a dešavalo se da za stolom zajedno sa gazdom bude i pulin. Nadmetali su se Sremci tada čiji pas je pametniji i čiji bolje sluša gazdu. A svaki je tada znao da ovce vrati kući sa pašnjaka. Bila su to neka druga vremena, kada je i ovčastvo imalo potpuno dugačiju ulogu. Bilo je mnogo manjih uzgajivača koji su se bavili tradicionalnim uzgojem, a vunu su mogli bez problema da prodaju. A sada?

Sada je stiglo novo vreme. Pašnjaka je sve manje, ovaca takođe. Nove tehnologije, probirljivo tržište i nove rase, donele su i savremeniji način ishrane i gajenja ovaca. Posebna pažnja poklanja se objektima u kojima se drže ovce, a za uspešnost te vrste proizvodnje bitan je i izbor rase, naravno, u zavisnosti od geografskih i klimatskih karakteristika u kojima se one gaje.

Štale za ovce mogu biti poluotvorene ili potpuno zatvorene i moraju biti napravljene na suvom, po mogućstvu uzdignutom mestu. Optimalan položaj za štalu je smer istok-zapad, a da se na mestu okrenutom prema jugu obezbedi prostor zaštićen od vetra, povoljan za puštanje životinja. Ovcama prijaju suve i prozračne štale i vlaga im je veliki neprijatelj koji može uticati na njihovo zdravlje, šišanje, a posledično i kvalitet vune.

Tradicionalnih uzgajivača ovaca još uvek ima

Sve to zna i Rade Žikić, ali kaže da je to za njega veoma skupo.Svoje stado od oko 50 ovaca svakodnevno tera na ispašu i uvek sa svojim pulinama. Ne zna ko mu je draži, ali poštuje tradiciju. I ovce i pulini. Kao i mnogi sremci koji na ovakav način uzgajaju ovce, kaže da nema obezbedjeno tržište. Ovce i jagnjad prodaje nakupcima ili svojim prijateljima u selu. "Teško je za prodaju. Organizovanog otkupa još nema pa se kao i drugi, snalazim kako znam i umem. Veliki problem je što kupaca za vunu uopšte nema. Nekada se i od vune dobro zarađivalo, a sada je bukvalno bacamo", priča Rade.

Iako je situacije veoma teška, od ovčarstva neće odustati. Ako nekad i proda ovce, puline sigurno neće. Sada ih u svom dvorištu ima desetak. Crni, riđi i beli. Ima ih i na rumskom vašaru i koštaju od 1.500 do 2.000 dinara. Nisu skupi, završava svoju priču Rade i kaže, da oni nikada ne spavaju pa on svoju kuću ne zaključava, a ovce su uvek sigurne bez obzira da li su u dvorištu ili u polju.