• mikroklima staje
  • 31.07.2021. 12:00

Regulisanjem vlažnosti klime u staji, izbegava se veći stres kod stoke, a samim tim i veće štete

Voda u stočarstvu, osim za napajanje u velikoj meri služi i za održavanje higijene. Ako se za te namene koristi neki drugi izvor, važno je da ne bude zagađena patogenim klicama i da nema veću količinu soli.

Foto: Maja Celing Celić
  • 98
  • 8
  • 0

Kod bilo kakvog spominjanja pojma stočarstva u Srbiji, uvek se ističu najmanje dve grupe zaključaka:

  • imamo najbolje moguće uslove za postizanje vrhunskih rezultata u Evropi;
  • po opštim rezultatima, spadamo u države Evrope sa najlošijim rezultatima.

Za to se najčešće navode grupe razloga. Prva je svakako rasni sastav i pre svega kvalitet  priplodnih grla.

Odmah sledi pitanje hrane i ishrane, zatim uslova smeštaja, postupaka odgajivača i slično. I kao opravdavanje najčešće se ističe složenosti i teškoće potpunog ispunjavanja normi. Mnogo ređe ili skoro nikada, ne navodi se pitanje sigurnog obezbeđenja vazduha i vode. To je najčešće zbog toga što se ne poznaju prave potrebe. Uz to, još se manje znaju pojmovi kvaliteta vazduha i vode, a zatim njihova prava dostupnost za svako grlo i u svakom momentu! Vazduh se redovno računa kao nešto potpuno besplatno dok se kod vode moraju planirati određeni troškovi obezbeđenja i pristupačnosti.

Veći kvalitet grla uslovljen je većim kvalitetom vazduha 

Kod vazduha ističu se najmanje tri važna faktora. To su parametri u pogledu količina, zatim minimalni kvalitet i konačno sigurna dostupnost svakom grlu u svako doba dana i noći. Količina pristupačnog vazduha zavisi od veličine prostora za svaku životinju i od visine objekta u celini. Tako se dolazi do broja izmena (razmena) vazduha.

One su u toku zimskih meseci samo dve ili tri na sat, a preko leta i deset puta veće. Minimalne vrednosti od samo dve izmene na sat, zimi se teško obezbeđuju uz cilj da se ne snižava minimalna potrebna temperatura na primer ispod pet ili ispod nule stepeni. Preko leta dosta se povećaju norme potrošnje vazduha pa broj izmena poraste i za više od deset puta! To u stvari znači da se celokupna izmena vazduha neke staje obavi svakih pet ili i manje minuta! Sa ovim postavkama dolazimo do pojma o veličini stvarnog prostora koji stoji na raspolaganju svakoj životinji i on ima dve osnovne dimenzije (dužina-širina), a u obzir se uzima i visina staje do plafona.

Mikroklima staje: Ako se unutra lakše diše onda je ocena povoljna

Najčešća greška leži u nastojanju odgajivača da na određen prostor smeste više grla nego što je to po pravilima! Slično je i sa ocenom kvaliteta vazduha u štalama. Teže se meri ili procenjuje, ali i najčešće - potcenjuje! Jednostavno teže se shvata da sa povećanjem kvaliteta grla raste obaveza za višim kvalitetom vazduha. Mera za upoređivanje je kvalitet vazduha u prostoru oko staja. Još teže je sa dovođenjem vazduha do prostora za ležanje u toku noći.

Ako se u tome uspeva, onda najveći broj stoke mirno leži kod odmaranja ili preko noći. Na osnovu svega iznetog pojam vazduha kao nečeg što stoji besplatno na raspolaganju postaje ipak kompleksnije ! U toku najtoplijih letnjih dana uticaj vazduha na lakše podnošenje najviših temperatura je veliki. To se posebno zapaža u slučajevima kada se drži veći broj grla u većim grupama. U manjoj je meri izraženo kod tova svinja ili goveda, a posebno intenzivirano kod živine. Odgajivači živine, pre svega u tovu, redovno prate prognoze pojave visokih temperatura i nastoje da smanje uobičajeni broj grla. Tada se i sa dodatnom opremom u objekte obezbeđuje veća norma vazduha od uobičajene.

Koliko vode je zaista potrebno životinjama ?

Voda  se na sličan način nedovoljno ceni sa nepotpunim ispunjavanjem svih parametara. U pogledu količina, nastoji se da one zaista stoje na raspolaganju. Već odavno su poznate i definisane po vrstama i kategorijama stoke. Kreću se od samo deset ili 15 litara na dan kod prasadi pa sve do 150 litara kod krava. Sa ispunjavanjem normi doprinosi se opštem uspehu kao što su količine mleka kod krava ili krmača - dojilja. Slično je i sa uzimanjem hrane i time sa prirastom kod grla u tovu. Teže i manje ispunjavaju se norme o dostupnosti i o kvalitetu vode.

Svako grlo mora lako da dođe do vode (Foto: M. C. Celić)

Pojam dostupnosti znači da svako grlo brzo i jednostavno dođe do vode i da je može nesmetano i mirno da uzima po volji. U vezi sa tim od velikog značaja je izbor pojilica. Kao grupne ili pojedinačne moraju uvek da budu lako pristupačne odgajivačima stoke radi održavanja. Ta obaveza najčešće se potcenjuje pa se pojilice ređe čiste i još ređe dezinfikuju, iako je to poželjno. Kvalitet vode za napajanje stoke ne razlikuje se od one za ljude. Trebalo bi da se povremeno kontroliše pre svega u slučajevima kada je snabdevanje iz sopstvenih izvora neke farme.

Voda u stočarstvu, osim za napajanje u velikoj meri služi i za održavanje higijene. Ako se za te namene koristi neki drugi izvor, važno je da ne bude zagađena patogenim klicama i da nema veću količinu soli.

Glavni cilj je sprečiti stres kod stoke 

Vazduh i voda imaju i zajedničku ulogu u snižavanju visokih letnjih temperatura. Poznato je da voda svojim isparavanjem oduzima deo toplote okolnog vazduha. To se u principu postiže njenim prskanjem izvan staja na ulasku vazduha, kao i u stajama kod kretanja vazduha u njima. Nema sumnje da se to redovno čini i da se time zaista postižu neki željeni efekti. Međutim, dosta su skromni i teško ih je opravdati zbog povećane potrošnje vode i energije. Iz tog razloga voda se na taj način koristi samo za ublažavanje najviših temperatura i u najtoplijim danima.

Poslednjih godina sve više se koristi sistem zamagljivanja tako što se voda raspršava u veoma sitne kapljice tako da zajedno sa vazduhom stvara neki efekat magle. Za to su potrebne pumpe za vodu visokog pritiska (najmanje oko 50 bara) i specijalne dizne. Tako se formiraju veoma sitne kapljice veličine od pet ili deset mikrona. Tada vazduh sa ovakvim vodenim kapljicama apsorbuje značajan deo toplote i snižava njegovu temperaturu.

Da li su parametri dobro regulisani u stajama, najbolje se vidi po životinjama (Foto: L. Bencarić)

To se lako prepoznaje tako što se grla normalnije kreću i sporije dišu uz uobičajeno uzimanje hrane. Tako se postiže povoljniji ukupan efekat pa se ceo sistem redovno predviđa i ugrađuje kod novih farmi. Važno je naglasiti da se na ovaj način ne povećava ukupna vlažnost klime i staje u celini. Glavni cilj je ipak da se spreči veći stres koji po pravilu znači i veće štete.

Umanjivanje nepovoljnih uticaja visokih temperatura vazduha počinje već sa kretanjem temperature preko 20 ili najkasnije 25 stepeni. Postupak redovno ide sa povećanjem normi vazduha i sve više sa povećanjem njegove vlažnosti sistemom zamagljivanja. Pored određenog povećanja ukupnih troškova to sve zahteva i veće angažovanje i stručnost odgajivača. Oni se sve više specijalizuju po vrstama i kategorijama stoke kao i uslovima svake farme pojedinačno.


Tagovi

Mikroklima staje Količina vazduha Kvalitet grla Dostupnost vode Održavanje higijene Sistem zamagljivanja Vlažnost klime


Autor

Milan Tošić

Više [+]

Redovni profesor doktor poljoprivrednog fakulteta u penziji.