Rešavaćemo problem po problem

Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski je često viđeno lice u medijima. Vizuelno efektna, verbalno bez dlake na jeziku, uvršćena na listu 200 najmoćnijih žena u Srbiji. U medijskom svetu novinari su gotovo kao po pravilu koristili njene izjave kao kontru izjavama ministrima poljoprivrede. Sada su se okolnosti izmenile.

Na rešavanje problema na koje je godinama ukazivala, Sanja Bugarski je sada u poziciji da će moći i da utiče. Naime, sada je jedan od savetnika ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića što je bio i razlog našeg susreta na njenoj farmi u Kuli.

Prethodnih godina bili ste u kontaktima s ministrima poljoprivrede, ali niste, uprkos ponudama postali deo njihovih timova. Šta vas je podstaklo da prihvatite poziciju savetnika u ministarstvu Branislava Nedimovića?

Nepoverenje je osnovno što je krasilo komunikaciju sa prethodnim ministrima. Ukazivani problemi stočara su bili omalovažavani sa atributima, nebitni i netačni. Zato se ti problemi nisu ni rešavali. Branislav Nedimović pokazuje iskrenu nameru da reši naše probleme i popravi stanje u stočarstvu. To uliva nadu.

Rešavanje kojih problema je u ovom trenutku prioritet? Na rešavanju kojih problema ćete u početku insistirati?

Imamo urgentne i tekuće probleme. Cena mleka je alarmantno niska, toliko da se dovodi u pitanje opstanak proizvodnje. Činjenica je da ni prerađivači nisu u poziciji da podignu otkupne cene. Tražili smo od Ministarstva da primeni model za koji se odlučila Evropska unija, to jest direktno davanje farmerima. To bi delimično ublažilo situaciju. Jedan od problema je i činjenica da se kao PIB na porodičnim gazdinstvima koristi JMBG što je protivustavno. Predlog je da broj gazdinstva bude PIB. To bi olakšalo posao i Poreskoj upravi kao i Upravi za agrarna plaćanja a o ovome ćemo već sledeće nedelje razgovarati u Ministarstvu finansija.

Problem preobimne dokumentacije, odjavljivanje grla

Kako ćete razrešiti problem ogromne dokumentacije potrebne pri prodaji kao i uginuću grla?

To su samo dve stavke na listi problema za rešavanje, a spisak je dugačak. Rešavaćemo stavku po stavku. Umnogome ova i slična pitanje zavise od Uprave za veterinu koja čeka imenovanje novog direktora. Očekujem da će moja saradnja s resornim ministarstvom do kraja godine dovesti do rezultata u korist farmera.

Uprkos obavezi lokalnih samouprava da izgrade depoe za zbrinjavanje uginulih životinja većina njih to nije uradila. Kako onda prevazići problem uginule životinje koja na farmi ostaje i više dana?

Bivša ministarka je napravila "pomak" u toj oblasti. Tako, na primer, farmeri koji u svojoj okolini imaju kafilerije plaćaju uslugu odnošenja uginulih životinja. Međutim, problem je to što da bi se uginula životinja odjavila iz registra, mora najpre da se ukloni sa farme, a na ovo se čeka i više od 10 dana. Uzgred, ova usluga se plaća u visini 15.000 do 20.000 dinara, što je nedopustivo. Za one farmere koji su dalje od Sombora, ministarka je "relaksirala zakon" tako da sada veterinarska stanica može da da nalog da se ta životinja zakopa na farmi.

Farmeri imaju problem i da odjave životinju kada je prodaju i ona napusti farmu, kako ga prevazići?

Kada je krava napustila farmu po obavljenoj prodaji, ona više nikada i nikako ne može biti vlasništvo farmera, prodavca. Problem je što farmeri nemaju gde da plasiraju ona grla koja im nisu potrebna u proizvodnji mleka. Veliki klanični sisitemi nisu zaintresovani za kupovinu junetine i zbog ovakve situacije trguje se s nakupcima. U slučaju takve trgovine životinja ne može da se "skine sa stanja". O rešavanju ovog problema država treba da odluči. Da li stvoriti klimu da farmer može da proda grlo direktno klanici ili da dozvoli da nakupac životinju "skine sa stanja" kada je kupi od farmera.

Pitanje je i kako razrešiti problem što farmer ne može u sopstvenoj režiji da organizuje postupak veštačkog osemenjavanja krava?
To je moć veterinarskog lobija. U Holandiji, farmeri naručuju seme preko interneta, a to seme se isporučuje na kućnu adresu. Idemo ka tom standardu, da veštačko osemenjavanje krava koje sprovodi farmer postane uobičajena zootehnička mera. Sa druge strane, apsurd je da vi kao građanin možete u poljoapoteci da kupite pesticide, a da vas pri tome niko ne pita šta ste sa njim uradili.

Čekamo i donošenje pravilnika koji se odnosi na plaćanje korišćenja zamljišta po pravu prečeg zakupa?

Izborili smo se da stočari na teritoriji cele Srbije plaćaju prosečnu cenu za zakup. Pošto se litar mleka u celoj Srbiji plaća u približno istim iznosima, nelogično je da neko za zakup plaća 400 do 500 evra, a neko plaća 200 evra. U onim opštinama gde je prosečna cena mleka niža, farmeri plaćaju i nižu cenu zakupa. Postoje dva osnovna problema u ostvarivanju prava prečeg zakupa, a to su period zakupa i restitucija. Nadamo se da će se i ovi problemi prevazići s donošenjem novog pravilnika. Dešavalo se da neke lokalne samouprave na licitaciji dodele stočarima parcele koje su predmet restitucije da bi se potom pojavili stari vlasnici zemljišta koji su povratili svoje površine i farmer ostaje bez površina uprkos potvrdi o njihovom korišćenju.