Proizvođači teško mogu da iskalkulišu koji parametar proizvodnje najviše utiče na profit, odnosno trošak. Elementarno je poznavanje prirasta tovljenika, konverzije i broja živorođenih prasadi.
Nepovoljna cena, ne samo tovljenika već i priplodnog materijala, od 2008. do početka 2016. godine, negativno je uticala na trendove u svinjarstvu.
Sada brojno stanje svinja nije zadovoljavajuće, ali se primećuje rast broja kvalitetnih priplodnih krmača, što dovodi do ekonomičnije proizvodnje u toj grani stočarstva, ocenjuje profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu Ivan Radović.
U Vojvodini se nalazi glavna odgajivačka organizacija za svinjarstvo, gde se godišnje testira više od 60.000 kvalitetnih nazimica. Taj se broj svake godine povećava, a evidentan je i porast broja farmera koji se bave proizvodnjom kvalitetnog priplodnog materijala.
"Proizvođači danas teže kupovini priplodnih grla, koja imaju sve potrebne papire, pedigre i izvod, kao garant kvaliteta. Međutim, mnogi farmeri, koji se nisu pripremili za takav sistem koji sprovodi glavna odgajivačka organizacija, sada se polako prilagođavaju. Sa druge strane ima i farmera koji su svinjarstvo imali kao drugu granu proizvodnje na gazdinstvu i oni izlaze iz tog posla", objašnjava Radović.
Podseća da oni koji se opredele za kvalitet, sada mogu i da naplate svoj proizvod. Resorno Ministarstvo je povećalo subvencije za kvalitetne priplodne krmače, sa 7.000 dinara na 10.000 dinara. Zadržana je subvencija od 1.000 dinara za svakog tovljenika, za 10.000 tovljenika na gazdinstvu.
"Uz ovu podršku države, očekujemo veoma brzo da se uvede sistem cene kvaliteta polutki na liniji klanja na osnovu procenta mesa. Tako će se tovljenici plaćati po mesnatosti. Verovatno će zapati koji imaju kvalitetnije tovljenike kasnije dobijati i veće subvencije države", smatra Radović.
Mesnatost svinja u Srbiji kreće se oko 56 procenata, što znači da oni farmeri koji su ulagali u proizvodnju i kvalitetnog tovljenika neće imati problema. Međutim, može se očekivati da će sa uvođenjem sistema plaćanja po mesnatosti deo farmera biti nezadovoljan cenama.
"Farmeri koji su se prilagodili, biće zadovoljni cenom, jer će verovatno nastati veća potražnja za mesnatim svinjama, koje će se više plaćati", trvrdi Radović.
Dodaje da se, kada je reč o zaradi farmera, odnosno ekonomičnosti proizvodnje, držanje svinja ne isplati, ali se proizvodnja svinja isplati. Kada se govori o troškovima, proizvođači teško mogu da iskalkulišu koji parameter proizvodnje najviše utiče na profit, odnosno trošak.
"Elementarno je poznavanje prirasta tovljenika, konverzije i broja živorođenih prasadi. Mnogo je isplativije imati krmaču koja će godišnje dati 22 tovljenika od one koja daje 15 tovljenika. Zato što hranu koju pojedu tovljenici, opterećuje i trošak hrane koju pojedu krmače", objašnjava Radović.
Kaže da je nemoguće očekivati da tržišna cena za kilogram tovljenika bude 200 dinara i da zadovolji sve farmere. Neophodna je dublja analiza, da bi se utvrdilo zašto je negde veća cena koštanja proizvodnje tovljenika. Da bi se ostvarila optimalna proizvodnja, moraju biti trorasni tovljenici.
"Mi danas imamo pojam tovljenik, a to je sve što nije za priplod. To je veoma pogrešno, jer je tovljenik precizan specijalizovan proizvod, odgajan na specifičnom planu ukrštanja, dve plodne rase F1 nazimica puta terminalni nerast. Ukoliko nije takav tovljenik, dešava se da tov traje deset dana duže nego što je normalno. Tih deset dana životinja pojede dnevno tri kilograma hrane. Cena hrana je 21 dinar za kilogram, pa kada se taj trošak pomnoži sa brojem grla, lako se izračuna gubitak za farmu", upozorava Radović.
Za napredak proizvodnje svinja i uspešnije poslovanje farmera, bitno je i udruživanje proizvođača, objašnjava Radović. Udruživanje mora da bude na ekonomskim principima. Predsednik udruženja mora da bude menadžer, koji će svojim postupcima odgovarati samo udruženju. Mora da postoji sedište, članarina i da udruženje funkcioniše kao firma.
"Mi smo imali proteklih godina situaciju da su predsednici udruženja bili najbolji farmeri. Oni nisu hteli da se odreknu svog osnovnog posla, zbog čega se kasnilo u određenim poslovnim koracima. Kada udruženje sagleda svoje kapacitete, onda može klaničnoj industriji da ponudi tu količinu i kvalitet svinja. Moguće je za potrebe klaničara i prilagoditi proizvodnju, ali svakako bez plana kome prodati i po kojoj ceni - ne treba ulaziti u posao", smatra Radović.
Dodaje da u proizvodnji imamo polarizovanu situaciju. U Bačkoj se najviše proizvodi prasad, a u Sremu i Mačvi primaran je tov. Smatra da je te dve celine potrebno povezati u jedno udruženje, koje može ravnopravno da razgovara sa klaničnom industrijom.
Foto: ChiccoDodiFC / Big Stock
Povezana stočna vrsta
Svinjarstvo predstavlja granu stočarstva kojoj je cilj proizvodnja i snabdevanje tržišta svinjskim mesom i drugim proizvodima. U današnje vreme posebna se pažnja posvećuje... Više [+]
Tagovi
Autor
