"To su ovce stabilne, jake, pojedini primerci su teški čak do 100 kg. Nisu zahtevni za ishranu. Jagnjad godinama prodajem po ceni od 300 dinara, a umatičenu od 200 do 250 evra po komadu", kaže Svetislav Mušikić Lijo.
Jedna od prvih značajnih odluka koje treba da donesu oni koji se upuštaju u ovčarstvo je - koju rasu odabrati? Recimo, domaća pramenka dobro podnosi niske i visoke temperature, pa i nije čudo što je rasprostranjena, pre svega u centralnoj Srbiji.
U Vojvodini je tradicionalno rasprostranjena cigaja, a sve više ima romanovske ovce. Mnogi se u poslednje vreme odlučuju za gajenje izrazito mesnatih rasa il de frans, virtemberg, safolk.
Baš rasu il de frans gaji Svetislav Mušikić Lijo na salašu kraj Vrbasa. Stado broji 160 ovaca i otprilike 40 jagnjadi. Domaćin govori kako je sve počelo, i o prednostima i manama ove rase:
"Kupio sam šest ženskih jagnjadi i ovna u vojnoj ustanovi Ponikve kod Užica. To je bilo pre desetak godina. Lično - zaljubio sam se u ovu rasu. To su ovce stabilne, jake, pojedini primerci su teški čak do 100 kg. Nisu zahtevni za ishranu. Hranim ih kukuruzom, detelinom, baliranom kukuruzovinom, rezancem. Evo sad momentalno jedu karfiol".
Prošla godina je bila izuzetno sušna. Stočari imaju problem da obezbede stočnu hranu. Lucerka je preskupa. Kako izlazite na kraj sa ovim problemom?
Lucerku sam spremio sa 10 jutara. Imam dovoljno za moje stado, a verujem da ću uspeti nešto i da prodam. Kada je reč o žitaricama, situacija je loša. Kukuruz je rodio dve tone po jutru, a soja do 500 kilograma. To nam sve poskupljuje proizvodnju.
Da li je to uticalo na povećanje cene jagnjadi?
Pravo da Vam kažem, jagnjad godinama prodajem po ceni od 300 dinara po kilogramu. I kad neko prodaje za 250, ja prodajem za 300 i kad prodaju za 350 ja prodajem za 300. Kod mene se može kupiti jagnje samo od 40 kilograma.
Kako ste zadovoljni prodajom umatičene jagnjadi?
Mi smo nedavno prodali 22 jagnjeta kooperantu iz Kule. Dakle, potražnje ima. Prodajemo ih od 200 do 250 evra po komadu.
Koliko subvencija države za genetsko unapređenje stada može da utiče na ljude da se opredele za gajenje ovaca?
Kako uopšte vidite mere države u oblasti ovčarstva?
Tih 7.000 dinara bude dovoljno za ishranu ovce. To je velika pomoć države.
Ali subvencije još nisu pristigle za 2017. godinu?
Mi smo uporni, čekamo, i nadamo se, kao i svake godine da će biti isplaćene.
Koliko Vam znači pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta?
To nam puno znači. Mi smo prvi put ove godine dobili 11 ha. I to na godinu dana. Sada, kao što se priča, ako to bude od pet do osam godina, onda će to biti prava stvar. Moći ćemo da đubrimo zemlju, da zasnujemo lucerku čiji je vek trajanja pet godina. To je velika pomoć države nama stočarima, konstatuje Mušikić.
Nedavno smo iskoristili priliku da direktora Uprave za agrarna plaćanja Žarka Radata pitamo kada ovčari mogu da očekuju novac za subvencije iz 2017. godine:
Radat: Isplatićemo sve do kraja marta
"Isplatićemo sve do kraja marta. Ni jedan zahtev neće biti posle tog perioda. Gde je problem? Mi kod krava imamo sistem praćenja životinja kroz veterinarsku bazu. Kod ovaca i krmača to ne postoji. Postoji samo evidencija da li su ili nisu u vlasništvu. Prema Pravilniku, pravo na subvencije ima ona životinja koja se u momentu podnošenja zahteva nalazila na gazdinstvu nekoga ko je podneo zahtev. Mi to kod krava možemo da proverimo a kod ovaca, koza, krmača to ne možemo da proverimo. Veliki broj tih zahteva idu na inspekciju. Sad trenutno ima oko 1.000 predmeta na inspekciji".
Ukupan broj ovaca kod nas iznosi oko 1,7 miliona. Najveći deo je u centralnoj Srbiji, dok se oko 270.000 gaji u Vojvodini. Iako broj ovaca u raste, trend nije zadovoljavajući. Prema ocenama stručnjaka, nezadovoljstvo odgaivača prihodom, pre svega leži u činjenici da su ima stada relativno mala, pa da na osnovu toga ne mogu očekivati značajniji prihod. Prema proceni stučnjaka, 30-tak grla je minimum za početak bavljenja ovčarstvom.
Foto: Đorđe Simović
Povezana stočna vrsta
Tagovi
Autor