Saveti stručnjaka: Majstori proizvode prasad, a šegrti tove svinje!

Iskusni stočari u ovom poslu imaju običaj često da savetuju potencijalne odgajivače: "Majstori proizvode prasad, a šegrti i svi ostali tove svinje"!

Kada stočar-početnik planira da se bavi svinjarstvom, mora najpre da se odluči da li će samo da nabavlja (kupuje) prasad od manjih odgajivača i da ih hrani (tovi) do određene težine za klanje ili će da gaji i krmače za priplod i da svoju prasad stavi u tov. Ako se opredeli za drugu, mnogo težu proizvodnu varijantu, dr Milan Tošić, penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, savetuje da se ne naprave početničke greške.

Proizvodnja prasadi je, dakle - uzgoj krmača. Ovde se nerastovi kao "partneri" i ne spominju. Jer, samo jedan nerast je dovoljan za neki manji "čopor" krmača, a sa veštačkim osemenjevanjem čak i za jednu manju farmu!

Krmače sa rasnom genetikom

Krmače kao priplodna grla su osnova svinjogojstva i one moraju imati dobru rasnu genetiku. One donose na svet prasad, većim brojem - za tov. Time se dobija svinjsko meso kao najvažnija vrsta mesa u svetu! Manji broj (pre svega ženske) prasadi se usmerava u priplod kao zamena za majke-krmače. Krmače oprase u proseku 10-12 prasadi svakih pet meseci, a reprodukcioni ciklus traje tri-četiri, pa i više godina. Na taj način jedna krmača ispuni "životnu normu" od najmanje 70, ali i do 100 prasadi, koja su "osposobljena" za odgoj i dalje za tov.

Tri proizvodna dela farme

Pri uzgoju krmača, farmski objekti treba da imaju tri organizaciona dela sa odgovarajućom opremom. Prvi ili početni deo proizvodnog kruga je bukarište. U ovom delu farme se krmače drže sa nerastovima.

"U poslednje vreme veprovi uglavnom služe samo da otkriju koja je nazimica ili krmača spremna za parenje, odnosno za osemenjavanje, jer je na savremenijim farmama osemenjavanje uglavnom veštačko. Krmače su pojedinačno smeštene u boksevima i u njima ostaju oko mesec dana posle osemenjavanja, kako je to propisano pravilima Evropske unije", ističe dr Tošić.

Prasilište sa boksevima

Posle toga se prevode u deo farme zvani - čekalište. Po novim propisima krmače najduže borave slobodno u manjim ujednačenim grupama. Cela grupa se hrani istovremeno. Svaka krmača ima svoju "pregradu", tako da svaka od njih u miru pojede svoj obrok.

Treći i svakako najosetljiviji deo farme je - prasilište. Krmače se obavezno prase u boksevima za prašenje. Klasičan boks omogućava da prasad lako i sigurno sisa, bez opasnosti da ih krmača(majka) majka povredi ili čak - zgnječi!

Krmače moraju da budu zadovoljne

Da bi krmače odnegovale što brojniji i zdrav podmladak - ambijent na farmi mora da bude po svim pravilima nauke i struke. Najkraće rečeno to bi bilo: u svakom trenutku svaka krmača treba da se oseća - zadovoljno!

"Pored redovne i pravilne ishrane najveći uticaj na zadovoljno osećanje krmača ima smeštajni prostor. On mora da bude ne samo čist, već da klima u njemu bude zadovoljavajuća. To se manje odnosi na temperaturu vazduha. Krmačama manje smetaju nešto niže temperature, ma da im je prijatno kada su u toku zimskih noći "pokrivene" - da im bude toplije. Više im smetaju visoke temperature preko leta", naglašava prof. Tošić.

Mnogo veći uticaj na zadovoljno ponašanje krmača kako kaže naš sagovornik ima čistoća vazduha. Krmače troše mnogo vazduha, ali ga istovremeno i jače zagađuju. Iz tog razloga dobra razmena vazduha (ventilacija) ima veliki doprinos oko ukupne udobnosti pri uzgoju krmača.