Selekcijom i genetikom do kvalitenih grla

• 6.979
• 1.468
• 0

Porodica Strainović iz Brezovca nadomak Aranđelovca bavi se ovčarstvom od 2007. godine, kada su nabavili prvih petnaestak ovaca rase il de frans (Île de France). Za ovu rasu opredelili su se zbog visoke produktivnosti i brzog prirasta. Stado se vremenom širilo i danas u čistoj rasi broji oko 40 plotkinja i dva uvezena ovna.

Francuski ovnovi za brži prirast

Sa farme Strainovića 80% jagnjadi ide u priplod, a zbog izuzetnog kvaliteta koji, kako kažu, pokušavaju svakim danom da poboljšaju, sa plasmanom grla nemaju problema. Krajem 2015. godine iz Francuske su uvezli ovnove različitih krvnih linija, od kojih je jedan potomak ovna šampiona Sajma u Parizu 2013. godine.

"Svaki ovan na svoje potomke više ili manje prenosi određene osobine. Ovog puta odlučili smo se za ovnove koji će popravljati mesnatost i prirast jaganjaca. Od tih ovnova smo dobili prve potomke i bili prezadovoljni rezultatima, par ovnića sa 120 dana imalo je preko 50 kg. To nam je dalo snagu da razmislimo o novom uvozu ovaca i jos kojeg ovna, sa što boljim indeksima", priča Dragan Strainović.

Dodaje da svaka rasa ima svoje prednosti i mane, ali da bi onaj ko uzgaja jagnjad za klanje trebalo da ostvari što brži prirast i bolji randman mesa.

"Hraniti tri - četiri meseca i zatim prodaja, a ne hraniti godinu dana, a grlo se zadrži na 40 kg", objašnjava Strainović.

Il de frans rasa ovaca poznata je po visokoj produktivnosti i brzom prirastu

Prvi primenili laparoskopsko osemenjavanje

Kada se zbog nemogućnosti uvoza, veoma visoke cene ili iz drugih razloga, ne može doći viskokvalitnih ovnova, idealno rešenje u tom slučaju je kupovina zamrznutog semena i laparoskopsko osemenjavanje ovaca. Semena koja se dobijaju na ovaj način su od grla na kojima se vrši selekcija na svim nivoima, počev od plodnosti, mlečnosti, zdravlja a kao rezultat dobijaju se vrhunske plotkinje.

Po čemu je il de frans prepoznatljiv?

Il de frans rasa je dobila ime po pokrajni na severu Francuske. Stvorena je ukrštanjem merino rambujea sa engleskim dišlej ovnovima. Lako se prilagođava različitim klimatsko-geografskim uslovima, pa je danas zastupljena u preko trideset zemalja širom sveta.

Telesna masa odraslih ovaca u proseku iznosi 75 do 90 kg, a ovnova 130 do 150 kg. Randman mesa odraslih grla se u proseku kreće oko 55%, a jagnjadi 60%.

Rasa je ranostasna, karakteristična je policikličnost, ovce se mogu jagnjiti tri puta za dve godine. Plodnost je visoka, pri jagnjenju najčešće su dvojke, dok kod boljih uslova nege i držanja nisu retke ni trojke. Jagnjad sa tri meseca starosti dostižu u proseku 32 kg, ali ima primeraka koji za isti period doguraju i do 40 kg telesne mase.

"Pored mesnatosti i plodnosti, posvećeni smo i očuvanju eksterijera rase, a to su širina prednjeg i zadnjeg trupa, ravne leđne linije, široka trouglasta glava, srcaste uši okrenute napred, naborana mesnata njuška. Kada se uklope hrana i stroga selekcija tu nema greške, zato ću ja uvek podržavati novine i razvoj kada je u pitanju poboljšanje genetike", zaključuje Strainović.

Foto: Dragan Strainović