Sin nagovorio oca da se bave poljoprivredom - gaje buše!

Na ovim prostorima običaj je da otac sina usmerava da ostane na poljoprivredi. Ovo je priča koja ide obrnutim smerom - sin je oca, a i celu porodicu, ubedio da osnuju poljoprivredno gazdinstvo. Izbor Velimira Mijanovića, diplomiranog inženjera stočarstva, bile su - buše. Još dok su on i supruga studirali, kupili su prvu kravu, kako bi doprineli tek novoosnovanom domaćinstvu. Naime, niko iz ove porodice ranije nije se bavio stočarstvom, niti je živeo na selu, a onda se desio obrt.

Buša za ekstenzivnu proizvodnju

Prodali stan, pa kupili imanje

Osamdesetih godina prošlog veka zbog službe oca Vidaka, Mijanovići su se preselili sa Kosova u Kragujevac. Kasnije su prodali stan u gradu, kupili manji za sestru, a od ostatka novca imanje u Gornjoj Sabanti. "Tako je počelo, ili bolje reći počelo je još od malih nogu. Gde god sam otišao na selo, prvo sam išao u štalu kod stoke. Ja sam idejni tvorac ovog imanja, pa se može reći da sam ja nagovorio oca i majku da postanu stočari", kaže Velimir.

Otac Vidak je u penziji i kaže da još uči kako da ore, seje, gaji stoka i da mu taj posao dobro ide i prija u penzionerskim danima. Obojica su zadovoljni izborom buše i imaju argumente za to. "Buša je poludivlje goveče. Vole da su stalno na ispaši. Dohranjujemo ih stočnim brašnom i jarmom, ali one vole prostranstvo, vole da brste zimi lišće vrbe i hrasta. Kada treba da se otele, instiktivno beže u šumu, pa obično tele moram na leđima da donesem do štale", kaže Vidak.

Sin naučio majku da pravi sir - recept doneo od bake!

Kaže se da koliko dajete ovoj kravi, toliko ćete i dobiti. Ova rasa nešto drugačije i skladnije anatomije od sada popularnih, daje u domaćinstvu Mijanovića od osam do 10 litara mleka, koje se po kvalitetu, strukturi i masnoći razlikuje od mleka simentalki. Od buše je potrebno pet litara mleka za kilogram sira. Oni prave sir po crnogorskom receptu, čiju je tehnologiju savladao opet Velimir, a onda tome naučio i svoju majku.

"Moja baka po majci poreklom je iz okoline Berana i od nje sam naučio da pravim sir i preuzeo recept. Sir pravimo od nevarenog mleka, što znači da ne skidamo kajmak. Siri se odmah posle muže, koristi se prirodna toplota mleka i prave se veoma tanke grude, koje sazrevaju u bačvama od smrče", dodaje Velimir.

I zaista, sir ima poseban ukus i teksturu. Mijanovići kažu da imaju sigurne kupce, kojima ne smeta da strpljivo čekaju da se bačve napune sirom i da on prevri. Jer upravo takav, ima ukus koji podseća na mešavinu sira i starog kajmaka.

Buša je zaboravljeno goveče iz surovih vremena

Ovaj delikates proizvođača crnogorskog porekla, koji su živeli na Kosovu, a imanje osnovali u Šumadiji, duguju već zaboravljenom govečetu. Buša je pre Prvog svetskog rata bila najzastupljenija rasa na Balkanu. Služila je kao radno goveče i za ishranu ljudi, a onda su je sa trona zamenile druge rase. 

Opstajala je baš zbog skromnosti i prilagodljivosti u teškim vremenima. Veterinar im uopšte nije potreban, a osemenjavanje je prirodno. Mijanovići u svom stadu ima nekoliko retkih primeraka, poput grla sa zvezdastim leđima, zatim takozvanu makedonku, odnosno kravu tigrastog soja. A onda i primerak metohijske i sive bosanske. Država za buše daje subvencije za sve tri generacije, te tako za tele do šest meseci proizvođači dobijaju 12.000 dinara, do 12 meseci - 18.000, a za kravu goveče preko tri godine 30.000 dinara.