• Kombinovani sir
  • 25.01.2021. 16:00
  • Pčinjski okrug, Preobraženje, Vranje

Sir od mleka buše i balkanske koze - novo u vranjskom etno selu

Proizvedeni sir je vrhunskog kvaliteta koji ukusom podseća na kajmak.

Foto: Gordana Nastić
  • 2.162
  • 1.441
  • 0

Nenada Ordića, vlasnika Etno sela "Vila Jefimija", u Preobraženju udaljenom desetak kilometara od Vranja, nije omeo ni debeli minus da svim svojim mušterijama u gradu u ranim jutarnjim časovima dostavi sveže kozje mleko.

Svoj radni dan redovno ovako počinje otkako je na imanju u etno selu nastanio autohtono stado grla balkanske dugodlake koze, karakačanske ovce, a među kojima se nalaze i krave rase buša i ovca vlaška vitoroga žuja, u narodu poznatija još kao i račka ovca, koja je jedna od najređih životinjskih vrsta kod nas, a čiji lik krasi ikone najpoznatijih srpskih manastira počevši od Hilandara, Gračanice, Visokih Dečana, Pećke patrijaršije pa do manastira Lesno i Svetog Nikole u Severnoj Makedoniji.

Kupce osvojio "kombinovanim" sirom

Od nedavno Ordić je u svom etno selu počeo i probnu proizvodnju atohtonog belog sira koji pravi od mleka dobijenog od krava rase buša i balkanske dugodlake koze. Čim je ovo mleko i sir vrhunskog kvaliteta, koji ukusom podseća na kajmak, ponudio tržištu usledila je takva potražnja za njima da on u startu ne može da proizvede količine koje bi mogao da proda.

Imajući to u vidu Ordić je odlučio da krene u ozbiljnu proizvodnju sira i mleka. Otuda ovih dana iz njegovog etno sela ne izbijaju majstori koji jedan stari objekat uređuju za tu namenu. Iako je zbog pandemije virusa korona sve neizvesno, njemu ne pada na pamet da odustane od svog cilja jer se i sam uverio koliko su njegov sir, mleko i kiselo mleko koje je tako čvrsto da se nožem seče, traženi od gostiju koji dođu na ručak u njegovo etno selo, a pogotovo od građana koji su preležali korona virus i sada pokušavaju da povrate svoj imunitet.

Sir pravi od mleka buše i balkanske dugodlake koze

"Uprkos tome što buša daje samo od tri do 3,5 litra mleka dnevno i što se teško privikava na štalski način držanja jer je reč o poludivljoj životinji, a pogotovo na mužu, odlučio sam da nabavim još četiri do pet krava ove rase kako bih proširio proizvodnju i podmirio potražnju mušterija za ovim mlečnim proizvodima", kaže Ordić i dodaje da je ovakve krave veoma teško naći kod nas jer je ova rasa praktično istrebljena u vreme pojave bolesti kvrgavosti kože kada je proglašena za prenosioca ove zaraze.

Zato cena jednog grla danas dostiže sumu od 800 evra, tvrdi naš sagovornik.

Mesta za slobodno kretanje i ispašu životinja

Ovaj ljubitelj autohtonih vrsta životinja na svom imanju uzgaja i brdske domaće konje, balkanskog magarca, svinje moravke, kokoške kosovske pevače i jedini u Srbiji ima i karakačanskog konja koji vodi poreklo iz Bugarske.

Oko etno sela video nadzorom i debelom žicom ogradio je i dva hektara šume koja se nalazi u njegovom vlasništvu i gde svoje životinje pušta da se slobodno kreću i pasu. Kaže da planira da na isti način ogradi još dva hektara šume gde će njegove životinje boraviti tokom celog dana i gde će u njima imati priliku da uživaju svi njegovi gosti koji se budu odlučili za šetnju kroz šumu.

U isti "koš" i držaoci autohtonih i komercijalnih rasa životinja?

Ordić ima mnogo planova za budućnost i kaže da mu je pomoć države neophodna. Sa zahtevom za pomoć u nabavci novih grla stoke autohtone rase i opreme za objekat u kome će da proizvodi sir i drži mleko obratio se nedavno i upravi grada Vranja, a isti zahtev će uputiti i predstavnicima resornog ministarstva.

Ordić jedini u Srbiji ima karakačanskog konja

"Imam ogroman problem sa umatičenjem autohtonih rasa životinja zato što nas stavljaju u isti rang sa držaocima komercijalnih životinja. Oni koji komercijalno uzgajaju životinje imaju i komercijalnu liniju rodovnika. Mi to nismo u stanju da obezbedimo jer prilikom nabavke ovih rasa stoke nailazimo na domaćinstva u kojima isključivo drže po jedan ili dva primerka određene atohtone rase životinja", izlaže naš sagovornik svoj problem i dodaje da to nekoliko puta ukazivao predstavnicima resornog ministarsta, ali povratnu informaciju na tu temu nije dobio

Takav tretman, kaže dalje Ordić, imali su i držaoci autohtonih rasa životinja u Severnoj Makedoniji. Kada su predstavnici državnih institucija shvatili da je ovako važan genetički resurs zemlje pred izumiranjem, brže bolje su osnovali Institut u Kumanovu koji se bavi njegovim očuvanjem, tako da sada imaju veće troškove nego što bi imali da su subvencijama pomagali ljudima koji su se ovim poslom nekada bavili.


Foto prilog


Tagovi

Sir Krava buša Mleko Balkanska dugodlaka koza Karakačanski konj Nenad Ordić Kajmak Etno selo Vila Jefimija Vitoroga žuja


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Mango iz kostice - posadjen na jesen 2020
#mojepovrce