Sjenička ovca - malo traži, puno daje

Sjeničko - pešterska ovca jedna je od najzastupljenijih sojeva pramenke u Srbiji. Razvila se na Pešterskoj visoravni i odatle se širila dalje kroz zapadnu Srbiju, deo Bosne i Hercegovine i sever Crne Gore. Ipak, najviše se gaji na području Sjenice i Tutina.

Ulaganja u poljoprivredu

Tridesetogodišnji Jasmin Hot, iz sela Suvi Do, u opštini Tutin, prvenstveno se bavi stočarstvom. Na poljoprivrednom gazdinstvu, tri generacije odgajaju sjeničku ovcu u čistokrvnoj rasi, a poslednjih godina su uvećali broj grla, proširili smeštajne kapacitete i sagradili katun. U narednom periodu planiraju dalja ulaganja u nove objekte i stado.

"Tradicionalno se bavimo uzgojem ovaca, s tim što smo u poslednih pet godina povećali stado, kupili imanje na planini i izgradili katun na granici sa Crnom Gorom, pa sada gajimo 250 grla sjeničke čistokrvne rase. U istom tom periodu smo takođe sagradili objekat od 400 m² i nabavili mehanizaciju neophodnu za ovaj posao", priča Jasmin.

Prirodni ambijent diktira način života

Pešterska visoravan, najveća na Balkanu, jedinstvena je i surova po prirodno - geografskim odlikama, i kao takva ima odlučujući uticaj na način života svih njenih stanovnika. Na njenom prostranstvu nije nimalo lako baviti se stočarstvom, koje je ovde dominantna poljoprivredna delatnost. Da bi se u takvom prirodnom ambijentu opstalo, neophodne su izdržljivost, prilagodljivost i skromnost.

Takva je po karakteristikama i sjenička pramenka, koja živeći od livada i pašnjaka, prkosi ekstremno hladnim i dugim zimama, ali i kratkim letima, sa velikim temperaturnim kolebanjima između noći i dana. Zato se sa razlogom za ovu ovcu kaže da malo traži, a puno daje.

"Sjenička ovca je Bogom dana za naše podneblje, gde su zime jako surove, a temperature se spuštaju i do minus 35°C. Jako je teško u zimskom periodu, jer je to uglavnom i sezona jagnjenja ovaca, ali pošto se radi o izuzetno tvrdoj, otpornoj rasi i to se prevazilazi. Što se tiče jagnjadi, godišnji prosek je 1,5 po ovci, mogu se jagnjiti i dva puta godišnje, što zavisi od ishrane. Jagnjad dostižu težinu 45 do 50 kg za tri do četiri meseca", objašnjava Jasmin.

Priroda i tradicija u službi kvaliteta

Ova ovca je kombinovanih proizvodnih osobina, koja se gaji za proizvodnju mleka, mesa i vune. Posebno cenjeni i traženi su sjenički sir i sjeničko jagnje, što je u znatnoj meri doprinelo da sjenička ovca zadrži značajnu ulogu u domaćem ovčarstvu sve do danas.

"Ovce su nam veoma mlečne i u proseku dnevno daju litar mleka visokog kvaliteta, po grlu. Od mleka u letnjem periodu proizvodimo punomasni sjenički sir i ovčavinu - papriku u pavlaci. Sve se to pravi na tradicionalan način i taj se recept godinama prenosi sa kolena na koleno. Proizvode prodajemo na tržistu Tutina i Novog Pazara. Potražnja za našim proizvodima je velika, jer se oni po kvalitetu daleko izdvajaju od sličnih proizvoda mlekarske industrije", izjavljuje Hot i dodaje da je meso takođe jako traženo, jer se ovce zimi hrane isključivo kabastom hranom, odnosnom senom, a u letnjem periodu su na ispaši.

Fotografije: Jasmin Hot