Subklinička forma podrazumeva izostanak kliničkih promena na vimenu i životinji uz promenu sekreta vimena koja ne mora biti organoleptička.
Upala mlečne žlezde (Mastitis) u muznih krava predstavlja sve veći problem kako u svetu pa tako i u našoj zemlji. Radi se o oboljenju vimena, odnosno infekcije mlečne žlezde. U osnovi izazivači upale vimena su nekoliko vrsta bakterija, međutim na nastanak i sam tok oboljenja utiče mnogo faktora sredine i ishrane.
Često se naziva i kao najskuplja bolest mlečnih krava, i to sa razlogom. Gubici prvenstveno nastaju usled smanjene proizvodnje, neisporučenog mleka kupcima, smanjenog kvaliteta, kao i povećanih troškova gajenja i tretmana samog grla. Bolest se najčešće javlja u periodu visoke mlečnosti, odnosno neposredno pred i u periodu posle teljenja.
Na imanju Zorane Subotin iz Čortanovaca kod jedne visokomlečne krave se pojavio mastitis kao problem. Nakon pojave prvih simptoma je započeta određena terapija, koja se posle izvesnog vremena završila ozdravljenjem, međutim sa trajnim posledicama na jednoj četvrti vimena.
"Krava je duži vremenski period imala upalu vimena, koja se javi, zaleči i kroz neko vreme se opet javi. Na kraju se upala javljala i dok je krava bila na antibiotskoj terapiji oksitetraciklinom. Uzet je i uzorak mleka i na Institutu u Novom Sadu izolovana je bakterija Streptococcus dysgalactiae, rezistentan na tetracikline. Prema antibiogramu odrađena je terapija enrofloksacinom parenteralno i sulfonamidski intramamarni injektori, u trajanju od pet dana", objasnila je Subotin i dodala da se nakon te terapije infekcija nije vraćala, međutim prednja desna četvrt je ostala deformisana i bez mleka. Krava je trenutno sad u fazi zasušenja.
Mastitis je problem kojim se veterinarska struka intenzivno bavi i to putem direktne kontrole mastitisa i putem edukacije farmera u cilju preventive.
Kao što smo pomenuli, ovo je i dalje najskuplja bolest u govedarstvu, a najveći trošak nastaje zbog odbacivanja mleka, što čini preko 70 odsto troškova mastitisa. Ostali troškovi odlaze na terapiju, pojačanu sanitaciju, gubitak pojedinih četvrti i isključivanje životinja iz proizvodnje.
Pored troškova mastitis zahteva i dodatno angažovanje oko obolele životinja što se opet može izraziti kroz trošak, saznajemo od profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na Departmanu za veterinarsku medicinu Miodraga Radinovića.
Simptomi mastitisa odgovaraju znacima zapaljenja tkiva, a to je otok, crvenilo, bolnost i temperiranost vimena, a neretko i promena opšteg stanja što se najpre primeti kroz izostanak apetita.
"Stočari lako prepoznaju kliničke mastitise dok je dijagnostika subkliničkih komplikovanija", objašnjava Radinović.
Mastitis se javlja u dve forme koje su uporedo prisutne u zapatu i često prelaze iz jedne u drugu formu, to su klinička i subklinčka forma. Klinička forma je sa jasno izraženim simptomima, otok vimena, crvenilo, bolnost, promenjen sekret. Često je prati i promena opšteg stanja, povišena temperatura, gubitak apetita pa i letalni ishod. Druga, subklinička forma podrazumeva izostanak kliničkih promena na vimenu i životinji uz promenu sekreta vimena koja ne mora biti organoleptička. U cilju dijagnostikovanja ove forme neophodno je koristiti stajske ili laboratorijske metode za otkrivanje poremećaja sekrecije.
"Subklinička forma se mnogo češće javlja i prema literaturi taj odnos je oko 10 prema jedan."
Težište borbe protiv mastitisa mora biti na prevenciji. Pojava mastitisa i primena terapije već znači gubitak za vlasnika.
"Prevencija treba da ide u dva pravca i to da se spreči unošenje uzročnika mastitisa u zapat, a kao drugo da se spreči širenje postojećih odnosno da se oni eliminišu. Na ovaj način se mogu štete od mastitisa svesti na prihvatljivu meru", savetuje profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Tagovi
Autor
