Prema istraživanju Organizacije za hranu i poljoprivredu, Slovenci pojedu najviše svinjetine u Evropskoj uniji. Međutim, većina mesa je iz uvoza, pa Slovenci pokušavaju da poprave stanje u svinjarstvu u svojoj zemlji.
Slovenci su među najvećim potrošačima svinjskog mesa u Evropskoj uniji. Međutim, najveći deo moraju da uvoze, jer se svinjarstvo seljacima ne isplati zbog niskih otkupnih cena i ekoloških taksi, pa se razmišlja i o novom modelu uzgoja.
Prema podacima FAO-a (Food and Agriculture Organization) odnosno Organizacije za hranu i poljoprivredu, prosečan Slovenac je prošle godine pojeo 88,3 kg mesa, od čega 38 kg svinjetine.
Slovenci u odnosu na broj stanovnika pojedu najviše svinjetine u EU!
Ipak, zbog tako velike potrošnje, 73 % svinjetine mora da se uvozi pa se neretko i poznati kraški pršut, te kranjske kobasice moraju praviti od svinjetine uvezene iz Mađarske, Hrvatske ili Holandije.
Jedan od najvećih zagovornika što većeg samosnabdevanja potrošača domaćom svinjetinom je slovenački ministar poljoprivrede Dejan Židan, jer je inspekcija, sprovedena u maju, pokazala da mesari i robni lanci uvezenu svinjetinu često nepravilno deklarišu kao slovenačku, a bilo je primedbi i na rad Mercatora koji umesto slovenačke svinjetine sve više nudi hrvatsku, proizvedenu u PIK-u Vrbovec, nakon što je Agrokor kupio taj slovenački trgovinski lanac.
Da bi se stanje u slovenačkom snabdevanju svinjskim mesom popravilo, potrebno je promeniti model proizvodnje, kazala je u razgovoru za tamošnju novinsku agenciju STA, profesorka Milena Kovač, s ljubljanskog Fakulteta za biotehnologiju.
"Imamo dobre uslove za svinjarstvo i za veći stepen samosnabdevanja, ali potrebna su ulaganja, pomoć države i odstupanje od ranijeg modela, kad se stočna hrana za velike i ekološki sporne farme kupovala u inostranstvu. Takođe, troškovi su jako porasli zbog čega je slovenačka svinjetina danas 20 % skuplja od uvozne.
Stručnjaci smatraju da hitno treba povećati uzgoj svinja u toj zemlji!
Troškovi su u odnosu na vreme, kad smo proizvodili dovoljno svinjskog mesa, znatno narasli zbog obaveznih prečistača za farme koje zagađuju okolinu", smatra Kovač, te dodaje da se zalaže za novi model proizvodnje koji ne bi bio masovan, nego efikasan i ekološki ispravan.
Ona je zaključila da, ukoliko Slovenija želi da poveća stepen samosnabdevanja domaćom svinjetinom, treba da razmišlja o velikim porodičnim gazdinstvima koja će hranu za životinje kupovati od drugih slovenačkih gazdinstava, a svinjsko đubrivo prodavati ili ga prerađivati u humus.
Tagovi
Autorka
