• Autohtone rase kokošaka
  • 26.09.2018. 10:30

Somborska kaporka odlična za proizvodnju jaja i mesa na tradicionalan način

Somborska kaporka je autohtona, domaća rasa kokošaka, koja godišnje snese od 200 do 220 jaja. Iskustva o njenom uzgoju preneo nam je Nikola Draganić, koji ima jato od 70 ptica.

Foto: Nikola Draganić
  • 6.020
  • 807
  • 1

Nikola Draganić (37), rodom iz Beograda, u Guči uzgaja somborske kaporke. Radi se o autohtonoj, domaćoj rasi kokošaka, koja je na listi živine pod zaštitom države. Ime nose po gradu u kome su nastale, ukrštanjem domaćih rasa sa rasama hudan i sumtaler. Draganić se već 19 godina bavi uzgojem prepelica, a profit ulaže u druge poslove, pri čemu prednost ima proizvodnja hrane.

"Kao diplomirani ekonomista, hteo sam da spojim lepo i korisno. Želeo sam da gajim neku od autohtonih rasa živine, da sačuvam genetske resurse i pri tom da zaradim. Ministarstvo poljoprivrede daje subvencije za očuvanje ove autohtone rase. A ova rasa je odlična za proizvodnju jaja i mesa na tradicionalan način", ističe Nikola za Agroklub.

Otporna rasa, koja nije probirač i nosi do 220 jaja godišnje

Kaporka se javlja u nekoliko boja, a najrasprostranjeniji je beli varijetet. Ima crvenu boju lica, bele noge i skladno telo. Prepoznatljiva je po ćubi, koja se kod pilića javlja čim se izlegnu. Živahna je i temperamenta. Somborska kaporka je srednje teška rasa, koja se ističe dobrom nosivošću,

"lako se raskvocava i izvodi piliće. Da bi plodnost bila maksimalna, potrebno je jato od osam koka i jednog petla. Somborska kaporka snese godišnje od 200 do 220 jaja. Kokoške sa šest meseci uzrasta dostižu telesnu masu 2,5-3 kg, a petlovi 3,5-4 kg. Meso ove kokoške je veoma ukusno", objašnjava Nikola Draganić i dodaje da je ova rasa pokupila sve najbolje osobine rase od kojih je stvorena: "Ona voli prostor, nije probirač u hrani, otporna je na bolesti i promenu klime".

Nikola
Nikola kaže da je somborska kaporka najzahvalnija za čuvanje

Jato od 70 ptica 

Draganić kaže da je u poslednjih pet godina imao više različitih vrsta rasne živine, ali da se somborska kaporka pokazala kao najzahvalnija za čuvanje. Zbog toga je od ove godine odlučio da proširi proizvodnju. "Početkom godine kupio sam jaja od tri odgajivača ove rase i sam ih izlegao. Od živinarske zadruge iz Novog Sada kupio sam piliće. Sada imam 70 ptica, četiri različite krvi u dve boje (bela i žuta), a posebno bih izdvojio jato Mikija Savkovića iz Lazarevca", kaže ovaj uzgajivač.

Ima li profita u uzgoju somborske kaporke?

Dodaje da zainteresovanost za ovu rasu raste iz godine u godinu. Kako otkriva, ako je držimo puštenu po dvorištu da pase travu, jede puževe, crviće, ostatke hrane, potrebno je jako malo dodati za hranu na novac koji se dobije od države kao subvencija za ovu rasu: "Znači, sav novac od prodaje jaja je u stvari zarada. A ta jaja, ako se stave u inkubator, i izlegnu pilići, prodaju se vrlo lako po ceni od 100 dinara".

Od nule do preduzetništva

Osim uzgoja somborskih kaporki i prepelica, Nikola se bavi i proizvodnjom kaveza za prepelice i za koke nosilje, kao i inkubatora. Od proizvoda ima meso prepelica, sveže i prodimljeno na bukovom drvetu po tradicionalnoj recepturi, marinirana prepeličija jaja, ceđeni sok od autohtone sorte domaće jabuke budimke. Ima zasad maline, a pravi sokove, likere i džemove. Do svega ovoga stigao je vrednim radom sa suprugom Tanjom, od 2009. godine, kada je ostao bez posla. Tada se i preselio u Guču, nakon što su mu u požaru nestali kuća, okućnica i farma prepelica. Uz brigu o bolesnoj majci, krenuo je iz početka, pa danas ima ukupno šest farmi preplica.


Tagovi

Nikola Draganić Guča Somborska kaporka Prepelice Autohtona rasa kokošaka


Autorka

Aleksandra Kekić

Aleksandra Kekić

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi