Spor prelazak na evropske kaveze za kokoške

Rok za prelazak na proizvodnju po pravilima EU, proizvođačima jaja u Srbiji je produžen do 2020. godine, no zbog nedostatka sredstava ta prilagodba europskim standardima ide jako sporo. U ovom trenutku, gotovo sva jaja na tržište Srbije dolaze sa živinarskih farmi od kojih manje od 5% ima kaveze u skladu s propisima EU. EurActiv.rs donosi informacije o tome što konkretno govore brojke o stanju u Srbiji te kakva je situacija po tom pitanju u drugim zemljama u Evropi i svetu.

U Srbiji problem usitnjena proizvodnja jaja

Iz Zajednice živinara Srbije upozoravaju i na problem usitnjenosti proizvodnje jaja, pošto polovinu nosilja drži petnaestak proizvođača, a druga polovina je podeljena na više od 800 živinara. U EU 6 od 10 jaja snesu kokoške u kavezima, a van EU više od 90% jaja daju kokoške koje se gaje u kavezima. Na nivou EU, novo istraživanje Međunarodne komisije za jaja (IEC) pokazalo je da u Britaniji polovina jaja dolazi iz slobodnog uzgoja, dok 70 i više procenata proizvodnje u zemljama na jugu i istoku EU daju nosilje iz kaveza. U IEC kažu da se stav po pitanju dobrobiti životinja menja ali i priznaju da zemlje koje imaju problema da nahrane populaciju ne mogu mnogo da brinu o tome.

Na tržištu u Srbiji jaja od kokoški iz kaveza

Istovremeno gotovo sva jaja koja se u Srbiji proizvode za tržište stižu od kokoški iz kaveza, a procenat jaja od nosilja u slobodnom uzgoju je zanemariv, ispod 1%, rekao je za Euraktiv Srbija predsednik Poslovne zajednice živinara Srbije Rade Škorić. U Srbiji se, prema njegovim rečima, ni 5% kokoški na farmama ne drži prema evropskim pravilima o dobrobiti životinja iz 2012. "Sledećih 10-15% farmi ima mogućnosti da pređe na proizvodnju po pravilima EU, a 80% mora potpuno da promeni uslove proizvodnje", kazao je Škorić te dodao: "Proizvođači jaja tražili su (i dobili), da im se do 2020. produži rok da pređu na novi sistem uzgajanja, ali prelazak ide sporo jer nemaju sredstva za to", napominjući da su proizvođači iz EU dobili sredstva od Unije za prelazak na nove uslove proizvodnje.

U Srbiji je izmenama Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja predviđeno da se odredbe koje se odnose na uzgoj kokošaka nosilja primene najkasnije do 31. decembra 2020. Kako je rekao direktor Zajednice živinara, godišnje se u Srbiji u proizvodnji za tržište proizvede 1,4-1,6 milijardi jaja. Potrošnja jaja u Srbiji je oko 180 po stanovniku prema proseku u svetu od 220-250 jaja.

Stanje u EU i svetu

Podaci iz analize metoda u proizvodnji jaja u svetu, koju je za konferenciju IEC u Lisabonu, održanu u aprilu, uradio analitičar te organizacije Hans-Vilhelm Vindhorst, bazirani su na statistikama za 2013. Vindhorst je istakao da se u nekim zemljama uslovi proizvodnje jaja neće promeniti u narednih 10 do 20 godina, dodajući da se briga za dobrobit životinja, koja se razvija u Evropi ne može jednostavno preneti u druge delove sveta, piše specijalizovani onlajn portal za poljoprivredu FarmingUK.

Proizvodnja jaja, pokazala je analiza, razlikuje se i unutar EU. Tako u Litvaniji, Portugaliji, Španiji, Grčkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Letoniji, Hrvatskoj i Češkoj 70% i više jaja proizvedu kokoške koje žive u kavezima. "Veoma mali procenat gaji se na farmama van kaveza, a gotovo uopšte nema nosilja u slobodnom uzgoju. Jug i najveći deo istoka EU koristi kaveze", kaže Vindhorst. Istovremeno, u Luksemburgu nema kaveza za koke nosilje, no, ta zemlja nije značajan proizvođač jaja.

U zemljama poput Holandije i Austrije proizvodnja na živinarskim farmama bez kaveza veoma je velika, dok se u Velikoj Britaniji i Irskoj, jaja mahom proizvode u slobodnom uzgoju. Od 380 miliona koka nosilja u Evropskoj uniji, u 2013. u kavezima je držano gotovo 60%, 26% je bilo na živinarskim farmama ali ne u kavezima, a samo 16% slobodno, pokazala je analiza.

EU koristi poboljšane varijante kaveza

Kada je reč o kavezima u EU, reč je o poboljšanoj varijanti kaveza u kojima koke imaju malo više prostora nego u starim, tesnim "baterijskim kavezima" nazvanim tako jer po strukturi podsećaju na ćelije baterija. Uzgajanje živine u takvim kavezima zabranjeno je u EU 2012. godine direktivom o dobrobiti životinja. Vindhorst je istakao i da je 2013. u Hrvatskoj, koja je te godine ušla u EU, još postojao mali procenat starih, od 2012. zabranjenih kaveza. To je, kako je ocenio, posledica činjenice da je Hrvatskoj bilo potrebno vreme da uskladi proizvodnju sa direktivom EU kojom se takvi kavezi zabranjuju.

Van EU, 93,1% koka nosilja gaji se u kavezima. U zemljama poput Brazila, Indije, Irana, Meksika, Rusije i Turske 2013. nije bilo slobodnog uzgoja niti uzgoja na farmama bez kaveza, već su sva jaja snele koke u kavezima. Podaci pokazuju da u zemljama van EU samo 1,4% proizvodnje jaja dolazi iz slobodnog uzgoja, a 5,5% iz proizvodnje sa farmi bez kaveza. Vindhorst napominje da nije imao dovoljno podataka iz Centralne Amerike i nekih delova Afrike ali da pretpostavlja da se u Africi značajan broj nosilja gaji u dvorištima.

Foto: depositphotos.com; pxhidalgo