• Uzgoj stoke
  • 10.11.2020. 16:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Buđanovci

Sremski stočari: Umesto stoke, prodajemo kukuruz

Zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba, a ranije smo prodavali stoku, kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca u Sremu.

Foto: Bigstock/Julia Lototskaya
  • 1.194
  • 459
  • 1

Ove godine prinos kukuruza je kod svih poljoprivrednika bio izuzetno dobar. Sremci kažu po jutru i više od šest tona, što je dovoljno da se uz trenutnu cenu dobro i zaradi. Od kukuruza mnogi su već nabavili repromaterijal za sledeću proizvodnu godinu, a značajne količine su i lagerovane. Sada kada ima dosta kukuruza šteta je, kažu paori, što u Sremu nije razvijeno stočarstvo više i što je uzgoj svinja skoro ugašen.

Bez svinja nekada nije bilo skoro nijedno domaćinstvo u Sremu. Tada se na njivama najviše gajio kukuruz, kao i sada, s tim što su najveće količine tada iskorišćene kao stočna hrana. Puni obori, svinjci i štale, a od njihove prodaje mnogo se više zarađivalo nego od prodaje kukuruza.

Uvezli smo preko 11.600 tona svinjskog mesa za šest meseci, a cena našeg - pada

"Za stočarstvo mogu da kažem da ga skoro i nema. Nekako smo se odvikli od gajenja stoke, a nekada je bilo nezamislivo da nemamo krave u štali. Prodavali smo mleko, sir. Sada mleko kupujemo u prodavnici kao da ne živimo na selu. Ali zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba, a ranije smo prodavali stoku", kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca.

Kukuruz se uzgajao najviše zbog stoke

Srem je uvek nadaleko bio poznat po stočarstvu, posebno tovu svinja. Mnoga sela su širom nekadašnje Jugoslavije bila poznata po kvalitetnim tovljenicima, a bilo je i više prerađivačkih kapaciteta, pa se nije previše brinulo za prodaju. Važno je bilo da je stoka u tovu i da ima šta da se proda. Pored uzgoja svinja veoma razvijeno je bilo i govedarstvo.

Srem je uvek bio poznat po stočarstvu (foto: Zlatko Markovinović)

Bilo je to, kažu paori u Sremu, srećno vreme, kada se za tržište ni svinja ni goveda nije brinulo. Nakupci su iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije dolazili na kućnu adresu i otkupljivali stoku.

"Svaka kuća je morala da ima nešto od stoke. Tako je bilo i u mom domaćinstvu. Imali smo i svinje, krave, goveda. Stočne hrane je uvek bilo, a kukuruz je bio osnova. Obereš, smestiš u kotobanju i sve to prođe kroz stoku. Ne znam da li će se stočarstvo vratiti na stare grane, što bi bilo dobro. Sada imamo kukuruza, ali nemamo stoke, a sa ovolikim rodom se nešto mora uraditi. Ja sam obrao deo u klipu i prodaću ga na proleće, ako 'usfali' novca za prolećnu setvu, ostalo je ovršeno", kaže Petrović i dodaje da je dobra cena kukuruza, pa nije loše prodati ga ni sada.

Cenovni oporavak kukuruza na Produktnoj berzi

"Iako sam berbu kukuruza završio na vreme, ove godine pšenicu nisam zasejao. Razmišljao sam da li da sejem hlebno žito, ali sam odustao. Poveća ću površine pod sojom sledeće godine, a standardno ću na svojim njivama gajiti i bostan, a najviše će opet biti kukuruza."

Godinama se stočni fond u našoj zemlji smanjivao, mada se poslednjih situacija poboljšava. Primera radi, u Republici Srbiji, u decembru 2019, u odnosu na decembar godinu dana ranije, veći je ukupan broj goveda za 2,3 odsto i svinja za 4,3 odsto, dok je manji ukupan broj ovaca za 4,1 odsto, koza za 2,4 odsto i živine za 2,8 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek 2009 - 2018, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 9,1 odsto, koza za 12,9 odsto i živine za 13,1 odsto, a veći je broj ovaca za 0,7 odsto.


Tagovi

Stoka Uzgoj svinja Uzgoj goveda Plasman Prodaja stoke Cena kukuruza Lagerovanje kukuruza Jovan Petrović


Autor

Zlatko Markovinović

Više [+]

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".