Šta je bitno kod objekata za smeštaj i držanje mladih pilića?

Savremeni objekti za uzgoj pilića su uglavnom tipa hale (odgajalište), sa dobro rešenim sistemom grejenja i ventilacije. Kao najoptimalnija naseljenost pilića u objektima za uzgoj, kako kaže stručnjak za stočarstvo Poljoprivredne službe Niš Miloš Marković, smatra se smeštaj 12 do 15 pilića na jedan metar kvadratni površine poda.

"Širina objekta je najčešće od 12 do 14 metara, a dužina zavisi od planiranog broja za uzgoj. Pravac postavljanja je sever-jug. Zidovi se grade od dobro izolacionog materijala koji obezbeđuje dobru toplotnu zaštitu. Mora da su glatkih površina sa unutrašnje strane kako bi se obezbedila što bolja higijena i dezinfekcija", rekao je Marković i dodao da se za gradnju poda koristi beton koji mora da bude nešto viši od okolnog terena kako bi se sprečio ulaz vode, ali i zaštita od glodara.

Tavanica se obično ne gradi, već ulogu zatvaranja i toplotnog izolatora vrši krov.

Manji prostori za lakše grejanje

U većim objektima, kako ovaj savetodavac kaže, obično se prave dve do tri pokretne pregrade gde se objekat deli na manje prostore koje je lakše zagrejati, posebno u prvi danima života (jedan do tri dana) pilića kada mora da se obezbede temperature od 30 do 35 stepeni Celzijusa.

"Osvetljenje u odgajilištima najčešće je veštačko, s obzirom na to da se svi objetki grade bez prozora. Optimalni intezitet veštačkog osvetljenja iznosi 20 luksa, a najmanje 10 luksa. Ukoliko je veće osvetljenje može za posledicu da ima pojavu kanibalizma", navodi Marković i dodaje da sijalice u objektima za gajenje pilića ne bi trebalo da budu postavljenje na visini većoj od 2,5 m.

Podsetimo, dugo godina na malim seoskim imanjima gde se uzgaja živina koristile su se, a i danas se koriste, obične sijalice, koje ne pružaju mogućnost regulacije intenziteta, boje i dužine svetla. Danas savremene farme za tov imaju regulatore svetlosti pomoću kojih se balansira unos hrane, brzina porasta pilića, ponašanje jata, reprodukcija, razina stresa i slično.