• Govedarstvo
  • 28.05.2016. 15:00

Šta je važno da znate o zaštiti i negi papaka?

Stanje papaka je od izuzetnog značaja za zdravstveno stanje celokupnog organizma životinje, a samim tim i za produktivnost same jedinke. Kako pravilno negovati i zaštititi papke goveda?

Foto: pixabay.com
  • 3.416
  • 533
  • 0

Bolest papaka često zadaje glavobolje mnogim stočarima, a dovodi i do ekonomskih gubitaka. Krave veliki deo vremena provode u kretanju ili stojeći, čak i preko 50% pa se rizik od bolesti papaka povećava, pogotovo jer je svaka noga kod krava opterećena velikom telesnom masom, a kako je papak najniži deo noge, jasno je koliko je opterećen. Kod goveda zadnje noge, zbog svog položaja, nose 2/3 telesne mase životinje. Kod visoko mlečnih krava dodatni problem predstavlja i veličina vimena koje širi stražnje noge, čime se još više opterećuju spoljni papci.

Rast papaka

Papci stalno rastu, ali se kretanjem troše. U optimalnim uslovima se troše isto toliko koliko i porastu. Ovo je češći slučaj sa životinjama koje su veći deo sezone na ispaši. Međutim, u uslovima današnjeg intenzivnog stočarstva, bilans rasta i trošenja papaka je poremećen neizbalansiranom ishranom, nedovoljnim kretanjem životinja i nezadovoljavajućim higijenskim statusom objekata u kojima se životinje nalaze. Samo na rešetkastim podovima gde se drži tovna stoka obrezivanje papaka ređe je potrebno, jer je rast i trošenje papaka podjednak.

Spoljašnji papci zadnjih nogu rastu brže od unutrašnjih papaka, i što više rastu nose veću težinu. Rastom papaka opterećenje prelazi na petni deo papka, položaj papčane kosti se menja i ona svojim zadnjim delom počinje da stvara pritisak. Papci rastu 5 do 7 mm mesečno, a kada dužina papaka dostigne oko 7 cm krave nisu u stanju da stoje, postaju nervozne, osećaju bol, položaj nogu postaje nepravilan, noge više ne mogu da izdrže težinu životinje.

Faktori razvoja šepavosti

Šepavost krava mogu uzrokovati mehanički, metabolički i mikrobiološki faktori. Neki od najčešćih mehaničkih uzroka su traumatski čir, nagaz na strano telo, bolest bele linije i lomovi kostiju ekstremiteta. Kod lomova je važno spomenuti da oni često završavaju izlučenjem i tu skoro da i nema pomoći, dok je kod ostalih slučajeva situacija ipak nešto bolja i životinjama se može pomoći, zavisno od toga koliki je stepen oštećenja.

Od metaboličkih oboljenja koja utiču na šepavost treba spomenuti laminitis. Laminitis je bolest papaka koja se manifestuje upalom papaka, a posledica je šepavost i trajna deformacija papka. Obično se javlja uoči teljenja i u ranoj fazi laktacije. Istraživanja su jasno dokazala vezu između acidoze i laminitisa. Acidoza je metabolička bolest koja je posledica zakiseljavanja buraga, a koja nastaje usled davanja neizbalansiranog obroka, odnosno ishranom sa velikim udelom koncentrata. Opasnosti su izložene krave odmah nakon telenja pa do 120. dana laktacije. Istraživanja su pokazala da su od laminitisa najugroženije prvotelke, dok je kod starijih krava pojava laminitisa ređa. Potrebna je postupna priprema krave i uvod iz zasušenja u intenzivnu proizvodnju. Promenu načina ishrane treba provoditi postupno, da bi se mikroflora buraga prilagodila. Posledica laminitisa su deformisani papci koji se više ne mogu izravnati, ali se redovitim korekcijama kravi olakšava stajanje. Glavna preventiva ove bolesti je izbalansirana ishrana koja sprečava nastanak acidoze.

Bakterijske bolesti vrlo su zarazne, a u stajama su idealni uslovi za rast i razmnožavanje bakterija. Mnoge bakterije prirodno se nalaze u digestivnom sistemu preživara, gde ne ugrožavaju zdravlje životinja. Ali, ponekad u slučajevima pada imuniteta te bakterije mogu izazvati zdravstvene tegobe koje dovode do šepavosti. Bakterijskim infekcijama uglavnom nisu zahvaćeni sami papci, već koža oko papaka i između njih. Bakterijske infekcije su zarazne i u stajskim uslovima vrlo se brzo šire sa životinje na životinju. Za sprečavanje šepavosti uzrokovane delovanjem bakterija najvažnija je redovna dezinfekcija papaka.

Problemi koje donose bolni papci

U intenzivnom odgoju visokomlečnih krava 50 pa i 60% krava oboli od bolesti papaka, tako da to postaje glavni deo patologije zapata krava. Životinja sa bolnim papcima izbegava da se kreće, slabije dolazi do hrane, samim tim njena proizvodnja opada. Zbog toga dobra nega papaka je preduslov za visoku proizvodnju životinja. Istovremeno, pravilna nega papaka smanjuje troškove lečenja životinja, i povećava rentabilnost proizvodnje.

Bolest papaka odražava se i na mlečnost, koja je kod bolesnih životinja manja za 10-20%. Takođe, kod krava je izražena manja želja za parenjem, dok kod gravidnih životinja bolest zapuštenih papaka može da dovede do oštećenja ploda. Bilo koji stepen hromosti u prvih 30 dana nakon telenja dovodi do smanjenja reproduktivnih aktivnosti krava gde se javlja tihi strus ili anesterija.

Dezinfekcija papaka

Sa dezinfekcijom se postiže zaštita papaka tako što se sprečavaju nepoželjne pojave raznih infekcija. Takođe, dezinfekcijom se utiče na očvršćavanje papaka. Ova mera se izvodi lako i jednostavno, a nije ni skupa. Dezinfekcija se mora sprovoditi redovno barem jednom mesečno tokom tri uzastopna dana. Najučinkovitija je kad krave prvo prolaze kroz posude sa čistom vodom da bi se uklonila prljavština s papaka i kože oko njih, a zatim kroz posude s dezinficijensom. Dužina posuda za dezinfekciju mora biti najmanje tri metra, tako da krava namoči sve četiri noge. Deo gde će se sprovoditi dezinfekcija treba organizovati u vidu ograđenog koridora, tako da ga krave ne mogu zaobići. Za dezinfekciju se koriste: formalin (oko 3%), ili bakar-sulfat (5%). Sredstva se koriste na smenu: prvo jedno, a sledeći put drugo sredstvo. Krave se navode da prođu kroz "kadu" bar 2-3 puta u vreme kada se vrši dezinfekcija

Korekcija i orezivanje papaka

U postupke koji mogu sprečiti šepavost svakako spada i redovna korekcija papaka. Obično se sređivanje papaka radi jednom godišnje, ali kod krava koje nose više mleka to se radi i do tri puta u godinu dana. Treba istaći da korekcija papaka u većini slučajeva može sprečiti šepavost uzrokovanu mehaničkim delovanjem i u manjoj meri šepavost uzrokovanu delovanjem mikroorganizama, dok ostale uzroke šepavosti može izazvati ili sprečiti samo odgajivač. Poželjno je korekciju papaka obaviti dok su grla zasušena. Redovna nega sprečava pojavu tegoba s papcima, koje je u poodmakloj fazi teže i skuplje sanirati.

Orezivanje papaka ima za cilj da kravama obezbedi stabilno stajanje po celoj površini papaka. Orezivanje se po pravilu vrši dva puta godišnje. Prvo orezivanje se vrši na 3-4 nedelje pre puštanja na ispašu, a drugo je na kraju perioda ispaše. Tada je još važnije i zbog odstranjivanja raznih primesa u papcima. Orezivanje papaka treba obavljati izvan staja, na primer pod nekom nadstrešnicom ako su vremenski uslovi pogodni. Rad oko orezivanja je tada pogodniji, a kontrola se obavlja kada se krave odmah puste i kreću. Orezivanje je moguće i u stajama kada su krave vezane. Tada treba obezbediti dovoljno svetla i nekako kravu "fiksirati". Naravno, treba omogućiti da se ona noga koja se obrađuje, podigne na neku drvenu podlogu.

Orezivanje u principu može da obavi prosečno razvijena osoba, ali svakako sa prethodnom odgovarajućom obukom. Pri tom je veoma važno da ta osoba ne ispoljava grubost i nervozu. Redovnom obradom papaka održava se dobro zdravlje papaka i nogu, povećava se količina namuženog mleka i do 15%, a sprečava se i jalovost krava. Kod orezivanja papaka posebnu pažnju treba obratiti na poznatu "belu liniju". Ona se dobro raspoznaje i služi kao granica: do nje je moguće skidanje viška papaka bez opasnosti da se zahvati "živi" deo!

Foto: pixabay.com; trinitaskunst


Tagovi

Papci Nega Krave Goveda Dezinfekcija Ciscenje Obrada Obrezivanje Laminitis Acidoza Bakterije Infekcije Zastita


Autor

Bogdan Cekić

Bogdan Cekić

Master inženjer poljoprivrede, zaljubljenik u prirodu i aktivan borac za zaštitu životne sredine.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi