Šta muči banatske stočare?

Snežana i Branislav Mojsin iz Melenaca bave se proizvodnjom mleka i u svojim štalama imaju oko 50 grla stoke, 20 muznih krava, a ostalo su priplodne junice, telad i bikovi u tovu. Reč je o holštajn rasi, a od nedavno su, zahvaljujući Gradu Zrenjaninu koji je ovdašnjim stočarima besplatno dodelio 93 junice simentalske rase, stado proširili za još jedno grlo vrhunske genetike.

Grad za stočare radi mnogo, država malo

Snežana kaže da je za svaku pohvalu to što zrenjaninska lokalna samouprava poklanja veliku pažnju razvoju mlečnog govedarstva i napominje da bez pomoći države ovakve akcije ne mogu u potpunosti uroditi plodom.

"Krave u proseku daju 20 litara mleka dnevno. Naravno da bi ta količina trebala da bude veća, ali trenutno stanje je posledica nedovoljno kvalitetne ishrane. Naime, za pripremu kvalitetne hrane potrebno je dosta novca, zbog vremenskih uslova nismo uspeli da obezbedimo dovoljno kvalitetnu lucerku jer je više puta pokisla. Cene suncokreta i soje su otišle gore, a cena mleka dole. Naše njive je u poslednjem nevremenu potukao grad, a to znači da ostajemo bez useva što će poskupeti proizvodnju mleka do te mere da ćemo ostati bez zarade, a nije isključena mogućnost da budemo i u minusu", objašnjava Snežana.

Otkupna cena mleka koju ovi proizvođači dobijaju trenutno je 23,50 dinara za litar. Toliko je bar bilo na zadnjem obračunu. Svake dve nedelje je isplata, ona je redovna ali, svakih 15 dana cena je niža. Najava za smanjenje cene nema, korekcije se vide na obračunu. Pri predposlednjoj isplati ona je bila 24,80 din/l. Srećna okolnost, kako oni kažu, je ta što mlekara kojoj isporučuju mleko ne limitira količine, za razliku od druge mlekare koja vrši otkup u selu. Zbog toga se ljudi i ne bune na smanjenje cene.

Snežana dodaje da bi otkupna cena iz 2015. godine od 36 dinara za litar uključujući i PDV plus premija od 7 dinara, što je ukupno bilo 43 dinara, pokrila troškove proizvodnje mleka, a primarnim proizvođačima donela zaradu.

Ukidanje prelevmana, propast za domaće stočare

Prestanak važenja zaštitnih taksi na uvoz mleka iz EU najavljen je za 30. jun. Domaći stočari traže da oni ostanu na snazi do daljeg. Bračni par Mojsin to komentariše sledećim rečima: "Ukoliko se ukinu zaštitne takse klanice će najverovatnije biti prebukirane mlečnim kravama. Otkupna cena mleka i dalje će padati, mi zbog uvoza mleka i mlečnih proizvoda po damping cenama nećemo imati više razloga da se bavimo ovim poslom. Ukoliko prelevmani ostanu na snazi mislim da će situacija ostati ista kao sada, ljudi neće povećavati proizvodnju dok ne dođe neko bolje vreme, odnosno dok država ne bude više činila za ovu granu poljoprivrede. Tu mislim na jače subvencije za samo mleko, a treba i navesti mlekare da budu u obavezi da daju veću cenu i tome slično."

Neadekvatna protivgradna odbrana ostavlja krave gladne

Snežanin suprug Branislav ukazao je na veliki problem koji će imati ove godine, a to je hrana za stoku. Kompletna ratarska proizvodnja koju ova porodica zasniva na 100 katastarskih jutara u službi je stočarstva. Značajne površine pod pšenicom, kukuruzom i suncokretom nedavno je zahvatio grad. Šteta na pšenici je 100 posto, a na ostalim usevima od 50 do 100 procenata.

"Apelujem da svi nadležni organi, od lokalne samouprave do Repulike, obrate veću pažnju na protivgradni tj. raketni sistem koji treba da zaštite našu imovinu. Mi živimo od poljoprivrede. Sve je zatajilo. Da je bar neko sa četiri okolne raketne stanice delovao ne bi padao led veličine kokošijeg jajeta, već bi on bio kao lešnik. Ja nemam više pšenicu koju ću da žanjem, ostalo mi je 5 katastarskih jutara tritikala koje je nevreme promašilo. Ne znam da li ću stići da istanjiram pšenična polja i zasnujem neku drugu proizvonju, silažni kukuruz ili suncokret. Lično sumnjam da ćemo dobiti bilo kakav vid pomoći, a i ako se to desi, verovatno će nam otpisati deo poreza. Nama trebaju seme, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva". kaže Branislav.

On smatra da bi protivgradnu odbranu država trebala da prepusti lokalnim samoupravama koje bi bile u obavezi da redovno kupuju protivgradne rakete. Njegvo mišljenje je da bi država trebala više pažnje da obrati na različite vidove predostrožnosti i zaštite, od odbrane od grada do sprečavanja pojave požara tokom žetve.

Neke mlekare limiraju količine, sve smanjuju cenu

Lazar Stepanov iz Elemira obrađuje 45 ha zemlje, a od grada stradala mu je trećina useva - kukuruz, pšenica i suncokret i to punih 100 procenata. On se slaže sa mišljenjem svojih kolega da je protivgradna odbrana zatajila, kao i da se poljoprivrednicama koji su pretrpeli velike štete pomogne u repromaterijalu za zasnivanje nove proizvodnje.

Inače, Lazar se sa svoja dva sina bavi se i proizvodnjom mleka. Odlučio je da od ove proizvodnje potpuno odustane, no kako zimus nije uspeo da proda sve životinje, samo je smanjio broj. Trenutno u štalama ima 7 grla. Reč je o kravama i junicama rasa crveni i crni holštajn, a od nedavno tu je i simentalka dobijena od zrenjaninske lokalne samouprave. Planovi su bili da se povećava stočni fond, ali tu su i prepreke.

"Mlekara sa kojom sarađujem limitirala je količine koje će da otkupi kada je proizvodnja veća. Kada se isporučuju manje količine, sve se otkupljuje. Poslednjih meseci otkupna cena mleka je u kontinuiranom opadanju, sada je naše mleko već jeftinije za 5 do 6 dinara po litri. Praktično umanjenje je onoliko kolika je i premija od države. Po poslednjoj uplati za litar smo dobili nešto više od 27 dinara. Prvi kvartal premije od države smo dobili, nadam se da će tako biti i ubuduće", kaže Stepanov.

Ono što ovog malog proizvođača mleka najviše brine je približavanje 30. juna, datuma sa kojim trebaju da se ukinu zaštitne takse na uvoz mleka iz EU. "To bi za nas bila čista propast. Ako već sada neke mlekare limitiraju količine koje će da otkupe, stvarno ne znam šta mi da radima kada na tržištu bude bila još veća ponuda. Osnovna stvar je u tome da mi nemamo uslove proizvodnje, otkupne cene i subvencije koje imaju naše kolege iz EU, samim tim ne možemo ni da se takmičimo sa njima", kaže ovaj poljoprivrednik.

Preventivom protiv bolesti kvrgavosti kože kod goveda

Lazar kaže da su stočari iz Elemira pre nekoliko dana imali sastanak u mesnoj zajednici povodom bolesti kvrgavosti kože kod goveda. Saznali su da za sada nema bojazni da će ova bolesti stići do srednjeg Banata. Vakcina protiv kvrgavosti kože kod goveda je nabavljena, a stočarima je predočeno da će za 15-ak dana stoku morati određenim preparatima da mažu kako bi je zaštitili od insekata. Za sada nema indicija da su muve, komarci i krpelji, inače prenosioci bolesti, zaraženi u ovom regionu, a sve ove mere su preventivne.