• Tretman biološkog otpada
  • 22.03.2017. 16:00

Šta raditi sa uginulom životinjom?

Prema procenama u Srbiji godišnje nastaje ispod 180.000 tona sporednih proizvoda životinjskog porekla. Samo oko 20% se propisno preradi, ostalo završava na nezakonitim mestima, a zabeleženi su slučajevi vraćanja u ishranu ljudi.

Foto: DocChicago / Pixabay
  • 1.193
  • 75
  • 0

Uginule životinje, njihovi delovi i otpaci od klanja, vode se kao sporedni proizvodi životinjskog porekla (SPŽP). Njihovo sakupljanje izuzetno je važno zbog zdravlja ljudi, ali i životinja, kao i zbog bezbednosti hrane. Međutim, trenutno stanje u Srbiji po ovom pitanju daleko je od prakse koja postoji u EU.

"Nerešen problem sakupljanja ovih proizvoda jedan je od glavnih razloga zašto u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godinu nije zabeležen nikakav napredak jedino u pregovaračkom poglavlju 12 - bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika", kaže Dejan Maksimović, stručni saradnik Ekološkog centra "Stanište" iz Vršca.

Prema procenama iz 2011. godine, u Srbiji je godišnje nastajalo do 250.000 tona SPŽP, i to do 25.000 tona uginulih životinja, a ostatak je činio klanični otpad. Prema novijim procenama, radi se o manjim količinama, ispod 180.000 tona. Takođe je procena da se od toga samo oko 20% propisno preradi, ostalo završava na nezakonitim mestima, a zabeleženi su slučajevi vraćanja u ishranu ljudi.

Sa ovim problemom suočavaju se republičke i lokalne vlasti, stočari, klaničari, prerađivači, mesari, veterinari i građani, svuda u Srbiji. Iako se zna za šta je ko nadležan, rešenje je još uvek daleko.

Potrebna međuopštinska saradnja na izgradnji zajedničkog objekta

Maksimović naglašava da evropska i domaća regulativa nalažu izgradnju međuobjekata za lokalno/regionalno sakupljanje. Od mesta nastanka, kao što su farme, gazdinstva, klanice, javne površine sa područja jedne ili više opština, sporedni proizvodi se dopremaju do međuobjekta.

"Tu se, bez prerade, čuvaju nekoliko dana rashlađeni, dok se ne nakupi ekonomski opravdana količina, na primer pet do deset tona, koju kafilerija otprema na preradu. Domaća regulativa propisuje opštinama i gradovima nadležnost za izgradnju međuobjekata i sakupljanje uginulih životinja, dok je briga o klaničnom otpadu na samim prerađivačima. Struktura klaničara i prerađivača je nepovoljna. Imamo veliki broj malih pogona bez mogućnosti da se sami izbore sa problemom. Razumno je da opštine pomognu izgradnjom zajedničkog objekta za sakupljanje, za sve proizvođače, tamo gde je to moguće", kaže Maskimović.

Prema procenama, za celu teritoriju Srbije potrebno je do 25 ovakvih sistema. Za sada, postoje samo tri za sakupljanje uginulih životinja, u Vršcu (2008), Kikindi i Smederevu (2015), od kojih poslednje navedeni još uvek ne radi.

Potreban novac

Izveštaji EU ukazuju da u Srbiji postoje kapaciteti za preradu, ali je osnovni problem nedostatak sistema za sakupljanje. Zato bi u fokusu trebala biti izgradnja sistema za lokalno ili regionalno sakupljanje.

"Jedan međuobjekat sa rashladnom opremom, kontejnerima i vozilima može koštati i više od 300.000 evra, tako da 25 sistema, koliko nam je potrebno, koštaju oko osam miliona evra, ili oko jednu milijardu dinara. Ovo nije tako skupa investicija, kada se u obzir uzme njena važnost i činjenica da smo kao država, za neke druge, možda manje potrebne stvari, platili i više od toga", ističe Maksimović.

Prvi pravilnik koji propisuje izgradnju međuobjekata, donet je još 1989. godine. Ipak, osim programa EU, ne postoje dovoljni finansijski izvori. Tako je međuobjekat u Vršcu izgrađen sredstvima EU programa Srbija - Rumunija, u Kikindi kroz program Srbija - Mađarska, a u Smederevu kroz Dunavsku strategiju.

Pripremljena je dokumentacija za Suboticu, Sjenicu i Dimitrovgrad, sa kojom će ove opštine konkurisati u odgovarajućim EU programima za izgradnju međuobjekata.

Zašto je važno pravilno postupati sa sporednim životinjskim proizvodima?

Maksimović smatra da je osnovni problem u našoj državi nedostatak pouzdanih podataka:

"Uprava za veterinu nema podatke o brojnosti stočnog fonda u traženim opštinama. Za 90% klanica ne postoje podaci o instalisanim kapacitetima, čak nije ažurirana ni lista klanica".

Ističe da je objavljen post-skrining izveštaj za Poglavlje 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. Evropska komisija je u ovom poglavlju odredila tri merila (bench-mark) bez čijeg ispunjenja se pregovori za ovo poglavlje ne mogu ni otvoriti. Jedno od merila je u vezi sa sporednim životinjskim proizvodima.

Nakon skrininga pravnih tekovina u okviru Poglavlja 12, Srbija je obaveštena da se ne može smatrati dovoljno pripremljenom za pregovore o ovom poglavlju. S obzirom na prethodno navedeno, EU smatra da bi se otvaranje ovog poglavlja moglo predvideti kada se EU saglasi da su ispunjena određena merila, među kojima je i ono da Srbija treba Komisiji da predstavi klasifikaciju svih prehrambenih objekata i svih objekata za tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla, koja će činiti osnovu za budući Nacionalni program za unapređenje prehrambenih objekata i objekata za tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla.

Foto: DocChicago / Pixabay


Tagovi

Životinja Biološki otpad Srbija Tretman Lokalna samouprava Biomasa Edukacija Potencijali Uprava za veterinu Dejan Maksimović Kafilerija Preradjivači Poglavlje 12 Oprema Kontejner Vozila Investicija Medjuobjekat Ekološki centar "Stan


Autorka

Marija Jovanović

Više [+]

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.