Šta se sve određuje genomskom selekcijom u govedarstvu?

Genomska selekcija ima veliki značaj u proizvodnji mleka i mesa i predstavlja jednu od novijih selelekcijskih metoda koje se od 2018. godine primenjuje kod nas, a u svetu je to počelo desetak godina ranije, kaže dr Radmila Beskorovajni sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.

"To je metoda koja se kod nas relativno skoro primenjuje, a u svetu još od 2009. i, naravno, počela je u Sjedinjenim Američkim Državama, u zapatu krava holštajn-frizijske rase. Nažalost, ova metoda nije šire primenjivana kod nas u Srbiji. Sa njenom primenom se počelo 2018. godine kada je urađeno nekoliko genomskih analiza, oko 200 holštajn-frizijske rase i isto toliko simentalske rase", kaže dr Beskorovajni i dodaje da smo zahvaljujući projektu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dobili šansu da našu populaciju mlečnih krava holštajn-frizijske rase ispitaju i rezultate uporede sa rezultatima ove iste rase širom sveta.

Šta se sve genomskom analizom određuje?

Ovakva vrsta analiza ima smisla jer se sa velikom tačnošću zna kakva će biti proizvodnja mleka, mesa, kao i plodnost određenog grla, tvrde stručnjaci. 

"Moram reći da su rezultati koje smo dobili za naša grla veoma skromni. Uzeto je 550 uzoraka, pa se moramo malo i ograditi kada tumačimo rezultate. Takođe, moram da naglasim da smo mi birali najbolja gazdinstva za uzimanje uzoraka za genomsku analizu i rezultati nisu zadovoljavajući, ali to nam je dalo mogućnost da sagledamo kakav je potencijal naših grla koja su namenjena prvenstveno za proizvodnju mleka."

Genomskom analizom u okviru projekta bila su obuhvaćena grla različite kategorije gajena u 19 domaćinstava u Kolubarskom, Mačvanskom Moravičkom i Beogradskom krugu. Za analize koje su rađene u laboratoriji uzeti su uzorci dlake korena repa sa folikulima.

"Kada se posmatra ekonomski efekat koji postižu naša grla, on je daleko manji i skromniji u odnosu na grla iste rase koja su u SAD-u i Kanadi. Tu razliku nije jednostavno izračunati jer se radi o netmerid indeksu, a to je neto genetska dobit za vreme produktivnog života izražen u dolarima i to nam govori, ne koje je grlo najbolje, nego koje grlo proizvodi najjeftinije mleko."

Genetska osnova - ekonomski napredak

Genomska selekcija podiže efikasnost proizvodnje mesa i mleka i ako je urađena u prvim nedeljama po rođenju, može doprineti da se izaberu grla koja imaju superiorni genetski potencijal za proizvodnju mleka ili mesa i kao takva koriste za dalju reprodukciju.

"To je osnovni cilj, da se u što ranijem uzrastu može utvrditi genetski potencijal grla za proizvodnju mleka i mesa, a to omogućava da se ostvare značajne uštede jer nam pokazuje šta da ostavimo za dalji priplod, a šta je ono što treba da sklonimo što ranije, da nam ne bi pravilo ekonomsku štetu", objašnjava naša sagovornica.

Kako bi se unapredilo mlečno govedarstvo, neophodna je i edukacija stočara, kako bi bolje razumeli značaj genetske selekcije. Poboljšanje genetske osnove može biti put ka ekonomskom napretku jer bi se kroz ovakav vid selekcije omogućila veća proizvodnja mlekai mesa, a trošilo bi se manje hrane. 

Pored slabijih genetskih predispozicija mlečnih krava, više od decenije ovaj vid stočarstva beleži pad broja grla u Srbiji. Proteklo leto bilo je jedno od toplijih, pa je i kvalitet stočne hrane upitan, zbog čega mnogi poljoprivrednici razmišljaju o smanjenju broja grla usled nemogućnosti da se obezbedi ishrana tokom zime.