Šta tele dobija kolostrumom?

Pravilna organizacija ishrane priplodnog podmlatka goveda zahteva dobro poznavanje fiziološko-hranidbenih specifičnosti preživara. Novorođeno tele iako oteljeno sa četvoro komornim želucem, ponaša se u prvo vreme kao monogastrična životinja.

To je uslovljeno razvijenošću i funkcionalnom osposobljenošću pojedinih delova složenog želuca koji se sa uzrastom menjaju, pri čemu osnovnu funkciju primanja i varenja hrane u prvim danima života obavlja sirište (pravi želudac), dok kasnije takvu ulogu preuzima burag sa mrežavcem, objašnjava stručnjak za stočarstvo Poljoprivredne službe Niš Miloš Marković.

U skladu sa navedenim, menja se kako način hranjenja tako i izvor hranljivih materija zavisno od osposobljenosti digestivnog trakta da u određenom uzrastu koristi hranljive sastojke iz različitih izvora.

Značaj kolostruma

Za uspostavljanje početnih funkcija organa za varenje i snabdevanje organizma neophodnim zaštitnim materijama (imunoglobulinima) poseban značaj ima prvo mleko krave. Kolostrum ili mlezivo igra važnu ulogu u prvim danima života teleta. Svojim sastavom se donekle razlikuju od mleka, pošto je bogatiji u proteinima, mastima, vitaminima i mineralnim materijama, navodi Marković.

Sa gledišta ishrane važne su sledeće njegove osobine:

1. Bogat je u energiji, što je bitno jer tele u prvim danima ne može da uzima veće količine hrane;
2. Bogat je u proteinima, a posebno gama-globulinima koji obezbeđuju pasivni imunitet, koji je u prvim danima života jedina zaštita teleta od infekcije;
3. Bogat je u vitaminima, posebno onim koji su rastvorljivi u mastima. Vitamina A ima 10 puta više nego u mleku;
4. Bogat je u mineralnim materijama, posebno solima Mg koje deluju laksativno i omogućuju izlučivanje prvog izmeta (mekonijuma);
5. Usled takvog sastava kolostrum stvara rastresit ugrušak u crevima što potpomaže varenje.

Snabdevanje mineralima, proteinima, vitaminima...

Zastupljenost imunoglobulina u kolostrumu vrlo brzo se menja i posle 12 časova opada na oko 70 odsto, a 24 časa po teljenju na samo 40-50 odsto količine koja se nalazi u njemu neposredno, posle teljenja krave. S druge strane i sposobnost usvajanja imunoglobulina, od strane novorođenog teleta, takođe se stalno menja i ograničena je na prvih 24-30 časova života. Otuda je neophodno da ishrana teladi kolostrumom započne već u prvom ili drugom času po teljenju i da se u toku prvih 24 sata obavlja u pet do šest navrata sa količinama od po 0,5-1 kg.

To mleko predstavlja izuzetno važnu hranu u životu teleta i pruža mu ne samo osnovnu zaštitu protiv raznih želudačno-crevnih i respiratornih oboljenja, već obezbeđuje i čišćenje digestivnog trakta. Jednovremeno, ima zadatak da tele snabde potrebnom energijom, proteinima, mineralima i vitaminima s obzirom da ih sadrži dvostruko do desetostruko više od normalnog - punomasnog mleka.

Razvoj funkcija digestivnog trakta teleta pri tome je takav da kolostrum, odnosno kasnije mleko, sve do uzrasta od osam nedelja preko ezofagealnog žljeba direktno odlazi u sirište, nezavisno od toga da li telad sisaju ili se hrane tečnom hranom iz otvorene posude (kofe) ili putem cucle, navodi niški stručnjak.

Kada preći na suvu hranu?

Davanje suve hrane počinje već u prvoj nedelji života, a cilj je da se mladunci što pre naviknu, zbog uticaja na razvoj buraga uključujući porast mišićnog i epitalnog tkiva i nagomilavanje pigmenata u sluzokoži kao i na apsorbcionu sposobnost buraga.

Za ishranu treba koristiti seno zelene boje sa dobro očuvanim lišćem. Takvo se najbolje priprema od zadnjeg otkosa lucerke, kod koga je najpovoljniji odnos lista i stabla. Druga kabasta hrana uvodi se u obrok kasnije.