Stočari u Botošu ostali bez pašnjaka

Stara izreka da "jedna nevolja nikad ne ide sama" ovih dana je, na žalost, aktuelna u srednjobanatskom selu Botoš. Usled topljenja snega i obilnih padavina, reka Tamiš će, gotovo je sigurno, poplaviti 300-400 hektara seoskih pašnjaka. I ovako Botoš nema dovoljno pašnjaka za stočni fond kojim raspolaže. Kako meštani kažu, da zlo bude veće, u oktobru prošle godine je raskinut ugovor Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine sa naseljenim mestom Botoš, tako da su stočari u ovom selu ostali bez 600 hektara pašnjaka. Poljoprivrednik iz Botoša Borislav Čizmaš, inače potpredsednik Saveta Mesne zajednice i predsednik Upravnog odbora Banatskih paora naglašava koliko je to veliki problem za selo:

"Ulazimo u april. Stoka treba da izađe na ispašu. U našem selu 95% stoke se napasa na tim pašnjacima. Mislim da je ovo problem koji će se sagledati tek kasnije. Posledice suše su katastrofalne. Smanjen je rod kukuruza i kukuruzne silaže čak do 70%. Sena lucerke takođe ima malo. Ljudi su još pre mesec dana ostali bez stočne hrane. Kako se dovijaju ni sam ne znam. Očekivali su da će ranije isterati stoku na pašnjake, ali nisu mogli zbog vremenskih uslova i birokratije".

Sastanci nisu urodili plodom

Čizmaš kaže da je Savet Mesne zajednice upriličio četiri sastanka, kako bi se postojeći problem prevazišao, ali bez uspeha.

"Imali smo sastanke na nivou lokalne samouprave, sa Vodama Vojvodine, slali smo dopise i Ministarstvu poljoprivrede - Upravi za zemljište. Tražili smo da na teren izađe poljoprivredni inspektor da utvrdi šta je senokos, šta je pašnjak, šta je obradiva površina, šta je trstik. Međutim, ne nailazimo na razumevanje. Ja sam ne razumem zbog čega. Odgovor je da čekaju zakon, čekaju tender, čekaju nabavku, čekaju... Verovatno čekaju da dođe prvi april da stoka izađe na pašu, pa da uključe poljočuvare i komunalnu policiju koja će slikati i poslati kazne. Šlag na tortu je komasacija u Botošu. Sama Mesna zajednica, koja je korisnik 150 hektara površina, koje su uglavnom pašnjaci, nije komasacijom uvedena u posed. Isto je i kao i da nemamo posed", priča Borislav Čizmaš.

Koliko je situacija alarmantna, ilustruje podatkom da je jedan meštanin pre nedelju dana četiri krave prodao za 20.000 dinara. Kaže da su stočari u dilemi da li isterati stoku na pašnjake ili držati gladnu stoku u štalama. Do sada je u ovom selu bila praksa da se na Veliki petak održi licitacija i prodaja senokosa. Stočarska komisija ove godine ne može da napravi plan i program ispaše. Zajedno sa Mesnom zajednicom u ovom trenutku Botošani su ostali bez 600 hektara državnih pašnjaka.  Kako sad stvari stoje, na preostalih 400 hektara će morati da se napasa 600-700 grla krupne i 200 grla sitne stoke.

Malić: Angažovaćemo se da rešimo problem

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Milorad Malić, koji je u minuloj sedmici prisustvovao poljoprivrednoj tribini u Botošu, rekao je prisutnim poljoprivrednicima da će pokrajinska administracija uključiti u rešavanje ovog gorućeg problema. Kaže da je jedini način da do kompromisa dođe da se okupe predstavnici mesne zajednice, opštinske administracije u Zrenjaninu, predstavnici pokrajine Vojvodine kao i nadležni iz Voda Vojvodine.

Odgovor iz Voda Vojvodine

U skladu sa dobrom novinarskom praksom da se čuje i "druga strana" i od Voda Vojvodine smo tražili njihovo viđenje ovog problema. Odgovor Služba za odnose s javnošću i protokol objavljujemo u celini.

"Zbog usklađivanja sa novim Zakonom o vodama, Mesna zajednica Botoš kao zakupac vodnog zemljišta u svrhu ispaše, obaveštena je blagovremeno o prestanku važenja ugovora o zakupu sa JVP Vode Vojvodine 31.12.2017.godine. Takođe, zvaničnim dopisima obaveštena je i da je odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama (Sl. Glasnik RS, br.101/2016) predviđeno da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup u postupcima sa javnim oglašavanjem. Istim tim zakonom propisano je da u slučaju da više lica podnese prijavu, odnosno ponudu za isto vodno zemljište, prioritet kod davanja u zakup (pravo prečeg zakupa) tog vodnog zemljišta u javnoj svojini ima pravno lice ili preduzetnik koji na tom zemljištu obavlja privrednu delatnost, ukoliko prihvati najveću ponuđenu visinu zakupnine.

U skladu sa prethodno navedenim, JVP Vode Vojvodine razmatra mogućnost davanja u zakup tog vodnog zemljišta za ispašu mesnoj zajednici, udruženjima stočara i drugim subjektima koji imaju status pravnih lica ili preduzetnika, putem prava prečeg zakupa. Položaj predmetnih parcela u Katastarskim opštinama Botoš i Neuzina u odnosu na postojeće vodne objekte dozvoljava da se one i ubuduće koriste isključivo za ispašu.

Napominjemo da razumemo opradvani interes tamošnjih žitelja za zakup pašnjačkih površina u Botošu, ali molimo za još malo strpljenja, jer zakonom predviđene procedure u vezi sa izdavanjem vodnog zemljišta u zakup još nisu okončane, ali će biti u najskorije vreme, o čemu će MZ Botoš zvanično biti obaveštena".

Nadamo se da će do kompromisa doći, jer bi sve drugo bilo poražavajuće za selo koje gotovo isključivo živi od poljoprivrede.