AgroKlub.rs

\

Stočarstvo

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Stočarstvo » Svinjarstvo - posao ili hobi?

Svinjarstvo - posao ili hobi?

Isplativost proizvodnje svinja

Svinjarstvo - posao ili hobi?

Datum: 23.12.2016. 13:30 |

Kategorija:

Stočarstvo

Trebalo bi da odlučimo da li ćemo svinje držati kao kućne ljubimce ili radimo za dobit. Ako gajimo kućne ljubimce onda ne treba da kukamo zato što hobi košta. Ako hoćemo da zaradimo, sve treba meriti. Čudim se ljudima koji imaju i 50 krmača, a ne znaju koliko je tovljenik pojeo ili koliko prasadi ima po krmači, kaže za Agroklub Roland Holo iz Doroslova.

Za porodično poljoprivredno gazdinstvo familije Holo u Doroslovu slobodno se može reći da je sinonim uspeha u proizvodnji svinja. Savremenom proizvodnjom svinja Holovi su počeli da se bave pre deceniju i po. Prvo su napravili tovilište za 20 krmača. U narednih pet godina su izgradili novu farmu za 100 krmača i odgoj prasadi. Nakon toga su napravili tovilište za 400 tovljenika. U poslednje tri godine su uspeli da dupliraju kapacitete, a trenutno imaju 180 krmača i u turnusu tove 1.200 svinja na tri lokacije.

Pravo prečeg zakupa - spas za stočare

Trenutnu proizvodnju Ronald Holo ocenjuje kao stabilnu s malom zaradom. Kaže da je ključ održivosti proizvodnje tovljenika mogućnost prava prečeg zakupa državnog zemljišta.


Roland Holo

"Da nije državnog zemljišta već bi svi svinjari propali, toliko je bila loša cena svinja u poslednjih godinu i po dana. Ipak, s obzirom na činjenicu da smo kukuruz na državnom zemljištu proizvodili po ceni 10 do 11 dinara, a da nismo morali da ga kupujemo za 18 ili 20 dinara to nas je zadržalo u proizvodnji. Uspeli smo naravno, i zbog rezultata u proizvodnji. Danas imamo više od 30 prasadi po jednoj krmači godišnje. Završili smo testove i u odgoju i u tovu. U odgoju nam je uginuće ispod jedan odsto. Trenutno imamo 508 grama dnevnog prirasta u odgajalištu. Imamo konverziju od 1,38 do 1,42. Po tome spadamo u prvih pet odsto odgajivača u Evropi. Imamo dobre rezultate u tovu. Konveziju 2,4 do 2,5, to su svetski rezultati. To smo postigli sa suvom ishranom, a ne tečnom. Pošto peletiziramo hranu imamo razliku od 40 kilograma po tovljeniku", objašnjava svoj način proizvodnje Ronald.

Uz ove impresivne rezultate Holo dodaje da proizvođači ne mogu da utiču na cenu, ali mogu da smanje troškove i podignu kvalitet. Bez kvalitetne genetike troši se puno hrane i ne može se ostvariti profitabilna proizvodnja. Na ovoj farmi uspešni rezultati postižu se i bez grejanja i ventilacije, ali se higijeni životinja pridaje veliki značaj.

Genetika izuzetno važna

Osim proizvodnje tovljenika Holovi plasiraju na tržište i semenski materijal iz sopstvenog centra za veštačko osemenjavanje. Farme koje koriste ovaj materijal imaju veoma dobre rezultate u proizvodnji, a sve zahvaljujući dobroj genetici. Iskustva jedne od farmi koja je koristila materijal pokazuju da je proizvodnja po prasetu do 25 kilograma bila za pet evra jeftinija u odnosu na raniji rasni sastav. Krmače nisu zamenjene samo je seme kupljeno od terminalne rase. Pre zamene semena oplodnja krmača je bila 75, a sada je na farmi 91 odsto oprašenih krmača. Po krmači imaju tri praseta više u odlučivanju. Ranije je bilo veće uginuće zbog manje kvalitetnog semena.

Broj zalučenih prasadi bi trebalo da bude veći od 25

Holo kaže da su domaćini koji po krmači imaju 20 zalučenih prasadi godišnje na gubitku. Njegova računica pokazuje da je s 25 prasadi zarada na niovu 500 evra, a s 30 zalučenih prasadi dobit je 1.000 evra. Sve se svodi na to da bez obzira da li krmača oprasi 20 ili 30 prasadi mala je razlika u hrani koju pojede.


Dnevni prirast 508 grama

"Trebalo bi da odlučimo da li ćemo svinje držati kao kućne ljubimce ili radimo za dobit. Ako gajimo kućne ljubimce onda ne treba da kukamo zato što hobi košta. Ako hoćemo da zaradimo, sve treba meriti. Ja se čudim ljudima koji imaju i 50 krmača, a ne znaju koliko je tovljenik pojeo ili koliko prasadi ima po krmači", kaže Roland Holo iz Doroslova.

Uskoro Rusija samodovoljna u proizvodnji svinja


Sve treba računati u proizvodnji

Holo kaže da bi bio zadovoljan sa cenom 1,80 evra po kilogramu za svoje tovljenike i svestan je da se kod nas ne može očekivati cena koja je u Evropskoj uniji od 2,20 evra. Holo napominje, na osnovu informacija kojima raspolaže očekuje da će Federacija Rusije već u 2018. sama zadovoljavati svoje potrebe kada je reč o svinjskom mesu. To se očekuje s obzirom na to da je Rusija uložila ogromna ulaganja u sektor svinjarstva poslednjih godina kao i na činjenicu da je svinjarstvo jedna od najbrže rastućih grana stočarstva.

Broj pregleda članka: 5181; Uspešnost članka: 586.05

Tagovi: Svinje, Farma, Svinjarstvo, Doroslovo, Roland Holo

Ključne reči članka: svinjarstvo, posao, ili, hobi, prasadi, krmača, imamo, proizvodnji, svinja, krmači, zalučenih, materijal, proizvodnje, zalučenih prasadi


Đorđe Simović

Svi tekstovi autora

Autor Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."


Slike Svinjarstvo - posao ili hobi?