• Tov svinja
  • 26.07.2017. 12:00

Svinjarstvo stalno na tankoj žici

U našoj zemlji ima zainteresovanih poljoprivrednika za uzgoj svinja. Ali, česte oscilacije otkupnih cena utiču na to da li će oni ostati u ovom poslu ili ući u njega. Ili će na samom početku odustati. Šta na ovu temu kažu iskusni odgajivači?

Foto: Jasna Bajšanski
  • 1.915
  • 137
  • 0

Ove godine mere podrške države koncipirane su tako da podrže stočarstvo. Osim što su direktna davanja po grlu povećana, povećana su i sredstva za investicije, odnosno za izgradnju i opremanje novih objekata za tov. Podsticaji su sa 40 povećani na 50 odsto bespovratnih sredstava od ukupne vrednosti investicije.

Primera radi, ako se gradi ili oprema objekat, podsticaj može da bude do osam miliona dinara. Za nabavku priplodnih grla proizvođači mogu da računaju na pomoć države do tri miliona dinara.

Broj svinja u zemlji zavisi od otkupna cene

Dragomir Davidov iz Melenaca decenijama se bavi uzgojem svinja. Na farmi ovog poljoprivrednika uvek ima između 40 i 50 krmača, 300 svinja i oko 200 prasića. Svinjarstvo, kaže, deli sudbinu čitave poljoprivrede. Tokom godina bavljenja ovim poslom prolazio je i kroz teže i kroz bolje periode u poslovanju.

Proletos je 22. put izlagao grla na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Broj nagrada koje je tokom godina izlaganja svinja na sajmu osvojio ni sam ne zna.

Davidov: Pad cene tovljenika je čist gubitak

"Ove godine sam dobio zlatnu medalju za kolekciju nazimica velikog jokškira i pehar Novosadskog sajma za nazimice durok. Izložili smo još i četiri nerasta i dve kolekcije nazimica", kaže Davidov.

Ovaj domaćin računa da, ako je otkupna cena tovljenika od oko 180 dinara za kilogram žive vage, poljoprivrednicima se pruža mogućnost da ulaze u ovaj posao. Ako je ona od 150 do 160 dinara onda to ne valja i ljude odvraća od stočarstva, posebno zbog cena hrane. Pšenica je ove godine slabo rodila, kukuruz je u kritičnom stanju.

"U maju što su se pripuštale nazimice, prasići će stići tek u septembru. To će se nešto poklati za Novu godinu. Tovljenike teško da ćemo imati skoro, tek za godinu-godinu i po dana. Prasići su se proletos prodavali po ceni od 320 do 360 dinara za kilogram. Ljudi su ušli sa tom cenom u tov. Pad cena tovljenika dovodi do čistog gubitka", dodaje Davidov.

Hoće li u Srbiji biti dovoljno tovljenika?

Na farmi u Melencima se proizvodi priplodni materijal. Izdaje se i pedigre za svinje.

"Na našoj farmi možemo da proizvedemo 50 odsto krmača koje mogu da dobiju potrebne papire, a druga polovina ne ispunjava standarde. Propisani su vrlo visoki indeksi za krmače koje mogu da dobiju sertifikate. Za krmače je to od 100 pa nagore, a za neraste od 105. Tu treba da imamo dobru genetiku, a potrebni su i posebna ishrana i uslovi za držanje takvih grla kako bi ona za 160-170 dana držanja dostigla težinu od 100-110 kilograma. Samo takva grla mogu da dobiju indeks 100, a to je u današnjim uslovima jako teško postići. Jednostavno, nemamo mi u Srbiji adekvatne objekte za to, bar mi mali proizvođači. Ipak, trudimo se da ispunimo sve standarde. Velike farme nemaju adekvatnu genetiku, ako i imaju gentiku, nemaju adekvatnu ishranu", kaže naš sagovornik.

Dodaje da ne zna kakva će sudbina zadestiti njegovu farmu:

"Moj sin se ne bavi toliko uzgojem svinja, on više voli ratarstvo. Čekam da unuk završi poljoprivrednu školu, da vidim da li će on ovo nastaviti ili neće. Da znam da li ću mu predati farmu. Ja imam 73 godine, mislim da je za mene dovoljno koliko sam radio i da polako treba neko drugi ovo da preuzme".

Nukleus farma i priplodni materijal iz uvoza

Janoš Varga iz Doroslova kod Sombora ima oko 70 krmača, a ukupno oko 500 komada svinja različitih kategorija. Reč je farmi osrednje veličine.

Varga: Veliko interesovanje za tov svinja

"Mi smo nukleus farma i mi prodajemo priplodni materijal. Za to smo i registrovani. Ono što ne zadovoljava kriterijume priplodnog materijala ide u tovilište i to tovimo do određene kilaže od 110-120 kilograma. Na ovoj farmi priplodni materijal se uvozi. Krmače i neraste koje imamo, to je sve iz uvoza. Svake godine uvezemo oko 20 nazimica, 4-5 nerasta. Nekada je to iz Mađarske, nekada iz Slovačke, nekada iz Austrije, tako da nikada ne kupujemo priplodni materijal u Srbiji", objašnjava Varga.

Dodaje da postoji veliko interesovanje za tov svinja. Na ovoj farmi ljudi moraju da se upisuju na spisak i po šest meseci ranije da bi mogli da kupe ili nazimicu ili nerasta. Veliki jokšir nerast košta 400 evra, landras i durok 420, a pietren 450 evra.

Foto: Jasna Bajšanski


Foto prilog


Tagovi

Tov svinja Sotčarstvo Mere podrške Bespovratna sredstva Objekti Genetika Ishrana Dragomir Davidov Melenci Krmače Tovljenici Prasad Otkupna cena Priplodni materijal Sertifikati Nukleus farma Janoš Varga Doroslovo


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin