• Dobrobit životinja
  • 06.09.2015. 11:30

Svinje najpodložnije temperaturnom stresu!

Ovce relativno dobro podnose temperaturne promene, dok su svinje mnogo osetljivije. Toplotni stres ostavio je traga na stadima.

  • 3.058
  • 298
  • 0

Probleme s održavanjem kondicije stoke pri visokim temperaturama imaju uglavnom oni uzgajivači koji stoku drže u neadekvatnim prostorima kakvih je u seljačkim domaćinstvima pre desetak i više godina bilo izuzetno mnogo, a iako ih je danas manje, još uvek ih ima pa su problemi i dalje prisutni.

Te naseobine, štale i svinjci građeni su na neodgovarajući način. Najčešće imaju vrata i povišene prozore relativno malih dimenzija koji omogućavaju slabo strujanje vazduha visoko iznad životinja, tako da su one često u području ustajalog i pregrejanog vazduha.

Svinje osetljivije na temperaturne promene

Naučna i praktična iskustva pokazala su da je optimalni raspon temperature za goveda između 0 i 15 stepeni Celzijusove skale. Kod živine u uzgojnim uslovima optimalna temperatura je za piliće 32 - 35 °C, a za tovnu kategoriju 18 - 21 °C. Ovce relativno dobro podnose temperaturne promene. Svinje su za razliku od goveda mnogo osetljivije na promene temperatura. Tako je za njih optimalna temperatura vazduha 16 - 20 °C uz relativnu vlažnost vazduha od oko 80 % i uz stvaranje pogodne mikroklime koju uz temperaturu i vlažnost vazduha čine i brzina strujanja i sastav vazduha, te svetlost.

Stručnjaci ističu da je temperatura vazduha jedan od najvažnijih činilaca mikroklime. Ona utiče na rast, iskorišćavanje hrane, kvalitet proizvoda i rezultate razmnožavanja svinja. Stoga je veoma važno uspostaviti optimalnu temperaturu staništa i optimalnu temperaturu u biozoni životinje. Ako temperature prelaze određene granice, ugrožava se zdravlje i ponašanje životinje. To direktno utiče na rezultate proizvodnje. Prasići su vrlo osetljivi na niže temperature od optimalnih zbog nedovoljno razvijenog sopstvenog mehanizma termoregulacije. Posledica je smanjena otpornost prasića prema uzročnicima bolesti.

Najkritičnije vreme prašenja

Termoregulacioni mehanizam počinje sistemski da funkcioniše od 12-og dana života. Stoga je i najkritičniji period u gajenju prasadi tokom prašenja i u prvih nekoliko dana posle. Poznato je da oko 80 % ukupnih gubitaka nastaje upravo u tom periodu, navode autori, dodajući da visoke tempertaure vazduha negativno utiču i na tov svinja. Ona može prouzrokovati smanjenje dnevnog prirasta za više od 20 %.

Na variranje kritičnih temperatura za svinje utiču: starosna dob, telesna masa, način držanja, vrsta hrane, vrsta poda na kojem borave, brzina strujanja vazduha u oboru. Zato se pre gradnje objekta treba posavetovati sa stručnjacima, specijalistima za pojedine segmente.

Smanjeni prirast - smanjena cena

Ostrigane ovce podnose temperaturu i do 30 °C u hladu, a do 22 °C na suncu. Ove godine temperature su dostizale vrednosti i iznad 40 °C u hladu, pa je ranojutarnja ispaša stada zbog vrućina morala biti skraćena. Škrta i uvela trava nije bila dovoljna za podmirivanje prehrambenih potreba životinja, koje su se s paše vraćale uglavnom gladne u svoje torove.

Posledice takvih temperaturnih uslova ogledaju se u nedovoljnom prirastu mladih grla, gubitku težine kod starijih grla, a povećani broj uginuća je vrlo česta pojava. Osim u direktnim gubicima u brojnom stanju, zatim u rastu i razvoju mladih životinja, gubici se primećuju u kašnjenju pripusta za rasplodne životinje, te nedovoljnoj plodnosti s pojavom većeg broja jalovih ovaca i koza. Kod grla ostavljenih za tov, neuhranjenost i koščatost životinja odaje nedostatak hrane, a time i slabog prirasta, pa ih je onda vrlo teško prodati ovdašnjim mesarima i za njih dobiti dobru cenu.

U takvim stresnim uslovima za ublažavanje stanja nužno bi bilo osigurati zaštitu od direktnog uticaja sunca, stalno provetravanje objekta otvaranjem svih dostupnih otvora, mogućnost boravka životinja u ispustu uz stalnu dostupnost sveže vode, onemogućiti prolivanje vode po stelji čime se povećava razvoj mikroorganizama i temperaturno-humidnog indeksa, u ishranu uvesti svežu zelenu travu, kvalitetno seno po volji uz dodatak smese za dohranu, mineralne soli za lizanje trebale bi da budu stalno na raspolaganju životinjama.

Koliko novca, toliko i dobrobiti?!

Velika većina naših uzgajivača stoke pridržava se zakonskih odredbi o zaštiti životinja, pa su u skladu s njima uložili značajan novac da bi stoka bila prikladno smeštena. Problematični su manji i osiromašeni uzgajivači koji nemaju dovoljno novca da ulože u osavremenjivanje i modernizaciju postojećih smeštaja za stoku ili jednostavno, a ima i takvih, to i ne žele jer nemaju ambicija za nepredak.

Koliko će stočara dočekati sledeće vrućine?

Mnogo takvih malih proizvođača ovaj problem rešava na način da svinje preko leta drži na otvorenom. Najveći problem javlja se kod onih uzgajivača koji svojim svinjama ne mogu da priušte boravak u prirodnom okruženju, a sadašnji uslovi u kojima drže svinje su daleko od zadovoljavajućih. Odgovora koji ne sadrži nužnost ulaganja nažalost nema. Došlo je vreme u kojem će preživeti samo oni koji zaista ozbiljno prilaze bilo kakvoj delatnosti u vezi sa poljoprivredom i stočarstvom. Svi ostali osuđeni su na životarenje bez izgledne perspektive. Pri tome, jasno je, izostaje svaka dobrobit, kako za njih, tako i za stoku koju drže. Kada se tako postave stvari, letnje vrućine su takvim stočarima najmanji problem. Jer vrućine kako dođu, tako i prođu. Pravo je pitanje, ako nas dogodine visoke temperature ponovno zateknu, koliko će ih stočara uopšte dočekati.


Tagovi

Uzgoj Zakon Farme Ulaganja Zaštita EU Stoka Smeštaj Vrućine Perspektiva Životinje Visoke temperature Mikroklima Prasci Svinjci


Autor

Alen Kuns

Diplomirani novinar sa više od dvadeset godina staža na temama vezanim uz poljoprivredu, selo i ruralni razvoj.