Tenis nekorektan prema stranim radnicima

Kompanije koje se bave preradom mesa u Nemačkoj, zbog velikog obima i težine posla često angažuju radnike i iz drugih zemalja članica Evropske unije, a često te poslove obavlja jeftina radna snaga, koja u Nemačku dolazi iz istočne Evrope. Najjači igrač na tom polju je kompanija Tenis, koja uskoro treba da počne gradnju svojih pogona i u Srbiji.

Portparol Tenisa Andre Filštete objašnjava da je posao u mesno-prerađivačkoj industriji izuzetno težak, pa ta kompanija ima problem da pronađe dovoljno radnika, koji pristaju da rade pod takvim uslovima.

Investicije tri puta manje od najavljenih

Nemački Tenis je druga kompanija u Evropi po broju zaklanih svinja, a njen vlasnik Klemens Tenis je više puta sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem najavljivao ulaganja u našoj zemlji. Kako prenosi Nova ekonomija, nemački gigant planira zaokruženi lanac proizvodnje, "od njive do trpeze", a prema nezvaničnim informacijama, "Tenis" će u Srbiji uložiti tri puta manje novca od prvobitno najavljenih 100 miliona evra. Prema potpisanom sporazumu, srpska Vlada obezbediće 20% investicije, a nemačkoj mesnoj industrije biće date mnoge poreske olakšice i subvencije.

Nejednaka prava Nemaca i ostalih radnika iz EU

Osim po uspešnoj i velikoj proizvodnji, kompanija "Tenis" je u domovini poznata i po teškim uslovima za radnike, a naročito za one koje dolaze iz zemalja istočne Evrope, kao što su Poljaci, Mađari i Rumuni. Liviju Radion, iz Rumunije, je kako i sam kaže, u nadi da ga u Nemačkoj ček bolji život, pre desetak godina napustio rodni gradić i zajedno sa nekoliko stotina ljudi krenuo u tu razvijenu evropsku zemlju. Kako tvrdi, iako se Rumunija još 2007. godine pridružila Evropskoj uniji, a punopravna članica zajedničkog tržišta rada postala 2014, Rumuni koji rade u Nemačkoj i dalje nemaju ista prava kao i domaći radnici.

Iz nužde pristaju na loše uslove života i rada

Radion i njegovi sunarodnici su, kako ističe, potpisivali ugovore sa rumunskim kompanijama koje su obećavale dobru zaradu, osiguranje, plaćeni odmor i pristojan smeštaj. Kako dodaje, nisu se bunili ni zbog smena od 10-12 sati dnevno, šest dana u nedelji, u hladnjačama gde temperatura ne prelazi pet stepeni. Problem nisu pravili ni zbog astronomske kirije od 2.000 evra za stan, koji im je pronašla firma, dok je u tim stanovima u dve spavaće sobe spavalo i do devet ljudi. Premda nisu govori nemački jezik, nisu mogli da se bune, čak ni zbog oduzimanja 50-100 evra mesečno od plate na ime opreme za rad (uniforme i satare).

Strani radnici ne znaju nemački jezik, ali ni svoja prava

Ne znajući nemački, došljaci nisu mogli ništa da ispričaju nemačkim inspekcijama, a u situacijama kada im je zatrebala lekarska pomoć, pojedinci su shvatili da njihovo osiguranje ne pokriva mnoge troškove. To se događalo jer su podizvođači stalno menjali ugovore, pa mnogi radnici nisu imali ni osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Neprecizni podaci o broju stranaca u klaničnoj industriji

Prema procenama nemačkih sindikata, mesna industrija u Nemačkoj zapošljava oko 20.000 radnika iz Rumunije, pa je stoga Savez nemačkih sindikata počeo realizaciju projekta za radnike ove branše iz drugih članica EU. Sabolč Šepši, jedan od koordinatora tog projekta, napominje da precizne statistike o broju Rumuna koji rade u klanicama u Nemačkoj ne postoje, jer oko 90% njih (uključujući i one iz Poljske, Mađarske i Bugarske) nisu direktno zaposleni, već su angažovani preko posredničkih firmi koje se bave čišćenjem ili logistikom.

Novi nemački zakon o mesnoj industriji još bez pravih rezultata

O problemu stranih radnika u mesnoj industriji nedavno je raspravljao i nemački Parlament. Kako piše u novom Zakonu, donesenom u avgustu, uprava mesne industrije mora da preuzme odgovornost za svoje zaposlene čak i ako tehnički imaju ugovore sa eksternim firmama. Međutim, radnici u mesnoj industriji tvrde da u praksi i dalje nema nikakvih poboljšanja. Četiri meseca nakon donošenja zakona gotovo je nemoguće naći fabriku mesa u Nemačkoj gde radnici iz istočne Evrope dobijaju plate po nemačkom standardu, a kamoli gde su direktno zaposleni kod firme za koju zapravo rade.

Foto: Jai79/Pixabay