Toksoplazmoza uzrokuje česte pobačaje kod ovaca i koza - kako sprečiti bolest u stadu?

Toksoplazmoza ovaca i koza je i u svetskim razmerima najčešći uzrok pobačaja i velikih ekonomskih gubitaka u uzgoju malih preživara. Pomori uzrokovani ovim parazitom su zabeleženi i u brojnih divljih životinja pa čak i onih koje žive u moru poput morskih vidri, dupina i beluga.

Ova značajna bolest uzrokovana je golim okom nevidljivim truskovcem (praživotinjom) Toxoplasma gondii za koju se smatra da je ujedno i najuspješniji parazit u svetu jer ima sposobnost zaraziti sve toplokrvne životinje pa tako ovce i koze. Uzročnik je opasan i za ljude, naročito trudnice jer prelazi u plod i može uzrokovati pobačaj kao i malformacije.

Život parazita

Razvoj parazita započinje u tankom crevu mačke, jedinom konačnom nosiocu. Mačka se zarazi prethodno zaraženim glodarem ili pticom. Rezultat razvoja u njenu crevu su tzv. oociste koje možemo naći u izmetu i to u milionima. Upravo su te oociste zarazne za ostale toplokrvne životinje i čoveka. Ovce su naročito osetljive i dovoljno je svega dvestotinak pa da nastane pobačaj. Ovca i koza se zaraze slučajnim unošenjem oocisti iz kojih se u crevu oslobađaju toksoplazme koje brzo prodru u krv i prošire se po celom telu.

U telu napadaju ćelije te se u njima brzo umnažaju. Nakon što prepoznaju obranu organizma, menjaju svoju naviku pa se počinju sporije umnažati. U ovakvom obliku preživljavaju veoma dugo. Vrlo često se nasele i u mozgu zbog čega neke životinje i ljudi menjaju svoj način ponašanja.

Toksoplazmoza ovaca i koza

Bolest je posebno važna u po prvi puta bređih ovaca i koza jer toksoplazme putem krvi dolaze u posteljicu i plod. Nasele se u posteljici gde podstiču upalu što dovodi do smrti ploda. Najveća je opasnost ako se zaraza dogodi na početku bremenitosti. Kasnijom zarazom ne dolazi do pobačaja, no ipak pomladak i dalje ostaje zaražen pa predstavlja opasnost za ljude koji konzumiraju nedovoljno termički obrađenu jagnjetinu. Kod životinja koje nisu gravidne, parazit ne uzrokuje vidljive kliničke znakove.

Zaštita stada

Držanje životinja unutar nastambi ne sprečava zarazu sa obzirom da postoji mogućnost kontakta sa mačkama ili pak njihovim izmetom. Naročito je važno zaštititi hranu i onemogućiti pristup mačkama. Zaražene životinje stvaraju snažnu imunost koja će ih štititi tokom sledećeg graviditeta. Ovčari u Ujedinjenom Kraljevstvu velike gubitke sprečavaju redovinim vakcinisanjem sa živom vakcinom (ToxovaxTM) ili pak preventivnim davanjem leka u hrani i to od sredine bređosti do jagnjenja.

Za sprečavanje zaraze u ljudi preporuča se temeljno pranje ruku nakon kontakta sa mačjim izmetom. Velika je opasnost u konzumiranju nedovoljno termički obrađenog mesa. Zbog moguće kontaminacije svakako se preporučuje i temeljno pranje povrća i voća koje je moglo biti zagađeno mačjim izmetom.

Toksoplazmoza čoveka

U većini slučajeva, u zdravih ljudi kao posledica zaraze pojavljuju se znakovi koji podsećaju na blag grip. Ako se trudnice zaraze prvi put tpkom trudnoće može doći do ozbiljnih posledica za fetus u razvoju. Nakon zaraze tokom prve trećine trudnoće nastupa čak u 40 odsto slučajeva pobačaj. Toksoplazme su opasne i za imunodeficijentne osobe poput onih koje se pripremaju za transplataciju organa ili pak leče protiv tumorske bolesti. Trudnice i osobe oslabljene imunosti su glavne rizične grupe koje bi svakako trebalo da izbegnu kontakt s ovcama i kozama u vreme jagnjenja i jarenja.

Postoje brojni dokazi o uticaju toksoplazmi na funkcije mozga kako u životinja tako i ljudi. Dakle, glodari sa toksoplazmama u mozgu se ne plaše mačke, naprotiv posebno ih privlači njihova mokraća. Slična zapažanja su zabeležena i kod ljudi kod kojih je dokazana povezanost s nekim oblicima šizofrenije, opsesivno - kompulsivnim poremećajem, samoubistvima i saobraćajnim nesrećama. Dakle, toksoiplazme u mozgu luče velike količine enzima potrebnih za stvaranje dopamina (tzv. hormona sreće) koji utiču na ponašanje, ali i oduzimaju aminokiseline sa kojima se stvara serotonin što rezultira pasivnošću žrtve.

Šta moramo da znamo?

Mačke (domaća kao i sve vrste unutar porodice mačaka) su jedini konačni domaćini toksoplazmama. Mladi mačići se često zaraze kada prvi put izađu u lov. Parazit se razvija u crevima pa toksoplazme (oociste) izlaze izmetom u životnu sredinu.

Oociste toksoplazme sazrevaju (sporuliraju) te postaju zarazne već za nekoliko dana u sredini. Ovce i koze se zaraze unošenjem zaraznih oocisti na pašnjaku, u zasadu, kontaminiranoj hrani i vodi.

Ako parazit prvi put zarazi bremenitu životinju nastaju značajna oštećenja posteljice i ploda u razvoju.

Zaraza za vreme rane bremenitosti može rezultirati pobačajem, dok kasnije mumificiranim plodom, mrtvorođenim ili pak živim, ali zaraženim, slabo razvijenim podmladkom.

Nakon zaraze, ovce stvaraju imunost protiv parazita koja će ih zaštititi od bolesti za sledeće bređosti.