Tov junadi: Izbor rase prvi korak do uspeha

Odlučili ste, vidite šansu u stočarstvu, imate sve predispozicije da se bavite uzgojem tovnih junadi. Izgradili ste objekat za držanje/farmu, nabavili ste i poljoprivredne mašine, povezali ste se sa dobavljačima hrane - koncentrata, na sopstvenim površinama planirana je setva silažnog kukuruza, planiran je i dovoljan broj bala senaže, otkup utovljenika dogovoren  i recimo želite 10 junadi u turnusu. Fudbalski rečeno, pred početak utakmice, teren pogodan za igru, uslovi idealni. Rezultat tek nakon 90 min, a u tovu nakon minimalno 200 dana ?

Odabir teladi za tov

Kod farmera koji prvi put kreću u uzgoj i tov junadi, ali i kod onih sa iskustvom većinom se kupuju muška odhranjena telad. Biraju se kvalitetna, zdrava, po konstituciji i po rasi ujednačena telad, formirajući grupu/stado sa teladima ujednačene težine i starosti. Poželjno je nabaviti telad koja su već priviknuta na konzumiranje kabaste i koncentrovane hrane, kako se ne bi pojavio tzv "negativni tov" kada telad još uvek nepriviknuta posle mleka na uzimanje hrane, gladuju i gube svoju ulaznu težinu.

Pri nabavci teladi, naročito kod farmera početnika bez iskustva i stečenog znanja, uvek je dobro "osigurati se" i povesti sa sobom veterinara. Pomoć veterinara pri izboru je u tom momentu neprocenjiva, obzirom da i u tovu važi izreka: kako seješ, tako ćeš i žeti. Kakva i kako se telad uvode u tov, zavisi i konačan uspeh tova. S obzirom da se radi o principu "all in, all out" (sve unutra, sve napolje, op.u.), svaki pogrešan korak i odabir direktno utiču na konačan rezultat, prodajnu težinu i kvalitet, zbog toga je prvi korak i najvažniji prilikom odabira teladi- rasa.

Odabir rase za tov

Sva muška telad mogu se uvesti u tov, ali nemaju sve vrste, rase iste predispozicije za željenu proizvodnju i rezultat. Prosto rečeno, hokejaš može igrati fudbal, ali ne tako uspešno kao fudbaler koji čitav život trenira fudbal, potiče iz porodice fudbalera i posvećen je samo tome. Vodeći se činjenicom da postoje rase goveda specijalizovane, sa genetskim potencijalom i predodređene za proizvodnju mleka, mesa ili kombinovane rase i farmer pri odabiru teladi treba da vodi i računa o izboru rase.

U proizvodnji mesa, logično je, koriste se mesni tipovi, rase goveda koje ranije polno sazrevaju, fizički se brže razvijaju, nakupljaju mišićnu masu i imaju povoljan randman (tj. odnos obrađenih butova naspram ukupne mase žive životinje). Neke od najpoznatijih i traženih rasa goveda za proizvodnju mesa su: Hereford, Šarole, Angus, Limozen i na našim prostorima najzastupljenija rasa kombinovanih osobina (meso-mleko) Simental.

Takođe postoje i sve više su zastupljene na tovilištima rase koje su ukrštene, većinom mesnih rasa, predodređeni za veći prirast, dinamiku rasta i povoljan odnos mesa i masti. Izbor rase mora da prati i raspoložive resurse na farmi, tehnologiju tova i spoljne faktore okruženja poput klimatskih prilika. Neke rase imaju veći okvir (Šarole, Limuzin), postižu veće završne težine, stoga zahtevaju i veće količine voluminozne i sveže krme dok se neke (Angus i Hereford) odlično prilagođavaju skromnijim hranidbenim potrebama i surovijim klimatskim uslovima.

Simental pasmina - dobar izbor za tov

Simental govedo odlikuje veći okvir i izuzetne tovne predispozicije, zbog toga je jedna od najrasprostranjenijih pasmina u Evropi, gde se koristi za proizvodnju mleka i mesa. Ovog "švajcarca" po poreklu mnogi farmeri koriste u intenzivnoj proizvodnji mesa, iako je kombinovana rasa. Junad u tovu postižu izuzetno dobre dnevne priraste i do 1300 g/dan, uz optimalnu ishranu klanična masa bikova je u proseku oko 600-650 kg.

Ukoliko se u tov uvodi više teladi, najbolje je zbog tehnologije tova razvrstati ih u nekoliko grupa po 15 teladi. Na malim porodičnim gazdinstvima, do maksimalno tri grla u uzgoju, najzastupljenija je rasa Simental. Muška telad uvode se u tov do šest meseci starosti oko 150-200 kg težine u turnus koji u proseku traje minimalno 200 dana do odgovarajuće izlazne klaoničke težine.