• Gajenje gusaka
  • 23.05.2015. 12:00

Tradicionalni uzgoj gusaka u Šatrincima

Robi Varga u Šatrincima uzgaja guske na tradicionalni način i kaže, za plasman mesa nema problema jer kupci dolaze sami.

  • 3.134
  • 123
  • 1

Šatrinci, malo mesto u Opštini Irig u Sremu, nekada je bilo prepoznatljivo po uzgoju gusaka. Svaka kuća je imala jato od 50 do 100 komada. Sada je situacija nešto drugačija. Svaka kuća gaji guske, ali jato ne prelazi 50 ptica. Robi Varga je jedan od meštana ovog sela koji nije odustao od uzgoja gusaka, za koje kaže da su zaštitni znak ovog sela.

Nastavak tradicionalnog uzgoja

Robi Varga iz Šatrinaca ima 33 godine, a poslednjih 12 godina se bavi uzgojem gusaka. Kaže, nastavio je tradiciju svojih predaka i već je čvrsto odlučio da od toga neće odustati, iako nema veliku zaradu.

Robi Varga
Robi Varga, uzgajivač gusaka iz Šatrinaca

Priseća se i priča svojih roditelja da je nekada siromaštvo nateralo šatrinčane na uzgoj gusaka, jer one nisu zahtevne kada je ishrana u pitanju. "Guske svaki dan odlaze na ispašu, a obavezno im dajemo kukuruz i pšenicu. Važno je i da guske imaju dovoljno vode, ali osnovna hrana je trava. Mi imamo sreću što u selu postoji veliki pašnjak, što guskama odgovara jer koriste veliku količinu zeleniša", kaže Varga.

Parenje gusaka je u januaru ili februaru. Guska na jajima leži 28 dana, a poštujući tradiciju, šatrinčani nasađuju neparan broj jaja. Procenat uspešnosti je oko 70 do 80 posto, kada se guske legu prirodnim putem. Odgajanje mladih guščića je veoma važno, i mora se voditi računa da se oni sačuvaju, kaže Robi Varga koji je kao dete imao zadatak da čuva guske. "Jako je važno da se mladi guščići zaštite i sačuvaju od predatora, pasa i drugih opasnosti, pa ih u prvih desetak dana ne treba puštati na ispašu. Ja mlade guščiće čuvam u dvorištu, u kome ima dovoljno trave, a i uvek su mi na oku", priča Robi Varga. Već kada odrastu je druga priča. Same odlaze na ispašu i vraćaju se kući, što pobija priču da su one glupe životinje. U Šatrincima sada ima nekoliko stotina gusaka koja su na polju zajedno, a uveče svako jato odlazi svojoj kući.

"Ne treba njih niko da čuva. Ja sam svoje jato dva tri puta izveo na pašu i vratio ih kući. Sada same i odlaze i dolaze. Desi se i da poneka guska nestane, ali to je najčešće kod prelaska puta gde stradaju od automobila ili kamiona, ili ako ih uhvati neki pas lutalica. Međutim to je samo 20 posto gubitka godišnje, što i nije mnogo. Mene moje guske poznaju po glasu, a čak su poznavale i zvuk moga auta, jer dobro znaju da kada sam ja kući, biće i kukuruza i pšenice", kroz smešak priča Robi.

Kvalitet guščjeg mesa izuzetno je cenjen

Šatrinčani su nekada guske gajili da bi nešto i zaradili. Meso guske je veoma kvalitetno, nešto tamnije boje i suvlje, pa je zato najbolje kada se spremi u paprikašu. Ne treba govoriti koliko je guščija mast dobra za plućne bolesti pa se koristi i u supi. Guščija pašteta je poznati specijalitet, za koji je potrebno kljukati guske, što šatrinčani ne rade. Naravno tu je i perje za jastuke i jorgane, koje se slabo traži, bez obzira što je toplije i udobnije od modernih veštačkih, objanšnjava Robi Varga.

Sa plasmanom mesa nema problema

Iako je situacija na tržištu svih roba neizvesna, Robi ne brine za plasman guščijeg mesa na tržištu. Kupci sami dolaze jer znaju da je kod njega kvalitet zagarantovan. Guske hrani na prirodan način, bez dodavanja koncentrata i aditiva. Velike zarade nema, a ternutne cene žive vage su od 350 do 400 dinara za kilogram, dok je očišćeno meso od 550 do 600 dinara. Cena guščje masti kreće se i do 1.500 dinara za kilogram. O većoj proizvodnji Robi Varga ne razmišlja, kaže, nema pomoći države za tu vrstu proizvodnje, a povećanje broja ptica znači i podizanje novih objekata, kao i ispunjavanje svih ostalih uslova koje je potrebno ispuniti kod intenzivnog uzgoja.


Tagovi

Tradicionalni Uzgoj Guske Meso Guščja pašteta Pomoć države Šatrinci Irig Srem Robi Varga Ispaša Perje Plasman mesa


Autor

Zlatko Markovinović

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".