• Suva planina
  • 24.11.2020. 16:00
  • Nišavski okrug, Gadžin Han i Bela Palanka

U divljini Suve planine krave i konji slobodno pasu - vuk je "sanitarac"

Uprkos surovim uslovima koji vladaju na Suvoj planini, raste broj krava i konja koje meštani sa područja opština Gadžin Han i Bela Palanka čuvaju na visoravni. Krda sama pronalaze pašu, vodu i zaklon od nevremena.

Foto: Biljana Ljubisavljević
  • 1.128
  • 734
  • 0

Iako se sneg nedavno zabeleo na Suvoj planini, veliki broj krava i konja i dalje je na ispaši u ovom delu jugoistočne Srbije. Na visoravnima Tri lokve i Rakoš, na nadmorskoj visini od 1.200 do 1.400 metara, meštani sela sa područja opština Gadžin Han i Bela Palanka čuvaju od 500 do 800 krava i oko 200 konja.

Prema rečima Jovana Miljkovića iz sela Mali Krčimir, stočari iz sela sa područja opštine Gadžin Han izvode krave na pašu početkom maja, a vraćaju ih krajem decembra.

"Sve vreme dok su krave gore na planini neko od nas stočara je sa njima. Smenjujemo se, nekad nas je dvojica, nekada više. Ostanemo po deset ili 15 dana pa se vratimo u selo. Dok smo na planini živimo u vikendici, a tu imamo i jedan ograđen prostor u kome telimo krave ili ih lečimo ukoliko se neka povredi. Krave ne muzemo, čuvamo ih isključivo zbog teladi", rekao je Miljković za Agroklub.

Stoka predoseća kišu i sneg

Kako dodaje, krda krava i konja koje meštani čuvaju na Suvoj planini, sama pronalaze pašnjake i vodu, ali i zaklon od, vetra, kiše i snega.  

Krda koja stočari čuvaju na Suvoj planini broje do 800 krava i oko 200 konja

"To su mnogo pametne životinje koje se u prirodi ponašaju u skladu sa vremenskim uslovima. Predosećaju kišu i sneg dva - tri dana unapred i sklanjaju se u guste šume ili vrtače. Kada na pašnjacima nema vode koja se zadržala od kiše, same odlaze do Rakoša, na kojem se nalazi jedini izvor vode u ovom delu planine. Prelaze desetine kilometara da bi pasle tamo gde ima najviše trave. Naše krave i konji na planini žive kao divlje životinje, ali nisu divlje."

Problem prodaja teladi i voda za napoj

Naš sagovornik dodaje da poslednjih godina raste interesovanje meštana za uzgoj pre svega krava na Suvoj planini, tako da iz godine u godinu raste i njihov broj, ali problem sa prodajom teladi se još nikako ne rešava. U njegovom rodnom selu 20 domaćinstava čuva ukupno oko 400 krava, a mnogi od stočara su mladi ljudi.

Kad cena junadi više nije problem - već kome je prodati?

"Ne ceni se to što što telad koje mi čuvamo ne jedu koncentrat, već isključivo pasu travu. Nema organizovanog otkupa i mi prodajemo telad po ceni koja je čak niža od one koju dobiju stočari koji čuvaju na farmama. Sa planine je ovog leta otišlo oko 300 teladi, a sva su prodata jednom čoveku koji je odredio cenu od 400 evra po grlu i ni evro više. Tražimo nekog da nam pomogne da se organizujemo i da nađemo kupce koji će da plate telad koliko ona zaista vrede", rekao je Miljković.

Prema njegovim rečima, veliki problem stočarima koji krave i konje uzgajaju na ovom uzvišenju predstavlja i to što je izvor na Rakošu počeo da presušuje od avgusta do oktobra.

"Za stoku koja je sada na Suvoj planini, a pored konja i krava, tu je i jedno stado od 300 ovaca, dnevno je potrebno 50 tona vode. Opština Bela Palanka i opština Gadžin Han nam pomažu, dovoze vodu svojim cisternama, ali traže da mi plaćamo gorivo i dnevnicu vozaču."

I zveri su deo prirode

Kao problem sa kojim se ovi stočari susreću, Miljković je naveo i čopore vukova, koji svakoga leta na Suvoj planini pojedu 15 do 20 teladi.

"Problem sa vukovima imamo, ali ne možemo da ih iskorenimo, oni moraju da postoje u prirodi", dodao je.

Svakog leta vukovi znaju da napadaju telad

Za razliku od krava koje čuvaju stočari sela sa područja Gadžinog Hana i koja su i dalje na ispaši na Suvoj planini, krave čiji su vlasnici meštani belopalančakih sela, proteklih dana su se vratile u sela, kada su krenuli jaki mrazevi.

Konji više i ne silaze sa planine

Vojkan Andrejević, veterinarski tehničar i vlasnik 15 krava i 20 konja, rekao je da su njihove simentalke na to i naučene.

"Konji se takođe sami vraćaju, ali poslednjih nekoliko zima ne silaze sa planine jer nije bilo velikih snegova i imali su uvek pašu. Za razliku od stočara sa gadžihanske strane koji su stalno gore dok su im životinje na ispaši, mi naše samo povremeno obilazimo i nosimo im šećer i so", naveo je Andrejević.

Kako nema velikih snegova, konji preko cele godine imaju pašu

Dodao je da su stočari iz nekoliko belopalanačkih sela prikupili 50 krava u selu Mokra i na smenu ih izvode na pašu. Tako će biti sve dok ne padne sneg, a onda će ih svako odvesti u svoju štalu.

Vuk kao "sanitarac"

Milan Bogdanović, upravnik Lovišta "Zaplanje" rekao je da na Suvoj planini već nekoliko godina broj vukova nepromenjen i iznosi 10 do 15. 

Vučica Vanda sa Jadovnika prva dobila satelitsku ogrlicu

"Proteklih godina, nije bilo odstrela, mada jeste bilo pokušaja. Vukovi nanose štetu stočarima, ali ona nije velika, iznosi oko tri odsto od ukupnog broja stoke koja se čuva na Suvoj planini. Sa druge strane su veoma korisni za prirodno stanište - predstavljaju 'sanitarca' u prirodi jer jedu bolesne životinje", rekao je Bogdanović.

Suva planina - pravo bogatstvo

Meštani sela sa područja Gadžinog Hana istakli su da Suva planina za njih predstavlja pravo bogatstvo jer im tradicionalni uzgoj krava i konja, sa ispašom u većem delu godine, predstavlja i finansijsku uštedu i uštedu rada jer ne moraju da tokom čitave godine obezbeđuju stočnu hranu.

Suva planina, kako su istakli, "bogom je dana" za ispašu stoke jer na njoj raste 1.261 biljna vrsta, što čini trećinu ukupne biljne flore naše zemlje.


Foto prilog


Tagovi

Suva planina Ispaša krava i konja Jovan Miljković Vukovi na planini Divlji konji Vojkan Andrejević Stočna hrana Lekovito bilje Milan Bogdanović Pojilišta


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.